Volim NY jer…

Odlučila sam da sa vama danas podelim tekst iz 2011, prvi tekst koji sam napisala po preseljenju u Ameriku. U pitanju su razlozi zbog kojih volim New York. Ima ih još puno, ali evo nekih koji su mi tada bili najznačajniji.

  • Niko ne gleda u tebe kao u luzera kada postaviš pitanje. Kakvo god ono bilo. Nije sramota ne znati, sramota je praviti se da znaš nešto, a posle nemati pojma kada ti to stvarno zatreba u životu.
  • Svako može da ostvari svoj “Američki san” ako je dovoljno pametan, sposoban i šarmantan.
  • Ljudi nemaju kompleks da pokazuju okolini koliko imaju. Najbogatiji ljudi koje sam upoznala su oni za koje nikada ne biste rekli da imaju milione na bankovnom računu. Oni ne pate od toga da imaju najnoviju brendiranu torbu, auto ili mobilni telefon.
  • Jer je osmeh nešto što se viđa znatno češće nego na ulicama Beograda.
  • Možeš da ideš ulicom obučen kako želiš, pod rukom držeći koga želiš i da ne brineš da ćeš zbog toga dobiti po nosu.
  • Jer zaista možeš da vidiš stvari koje si gledao samo na filmovima.
  • Mogu da sedim na kafi sa Japancem, Amerikancem, Slovencem, Francuzom, Kubancem i da se svi smejemo istoj šali.
  • Mogu da čujem brojne jezike, akcente, da vidim različite vrste lepote i da probam brojne stvari koje u Srbiji ne bih mogla.
  • Jer shvatiš koliko su male, naizgled nebitne stvari zapravo bitne, a koliko je sve ono što si u Srbiji mislio da je važno postalo irelevantno.
  • Kada počneš da vrednuješ svoje i tuđe vreme i nikada više nigde ne kasniš, već dođeš pre vremena.
  • Jer shvatiš vrednost svojih pravih, iskrenih prijatelja.
  • Kada počneš da vrednuješ svoj novac i pažljivo biraš na koga i na sta ćeš ga utrošiti.
  • Kada možeš da sediš na jednom od deset najprestižnijih svetskih univerziteta i slušaš nobelovce, naučnike, pisce i sve one kojima si se divio i čiji si rad pratio iz svoje zemlje.
  • Jer ovde ko želi zaista može da nađe način. Jer se rad, posvećenost i ambicija zaista debelo nagrađuju.
  • Jer prava sniženja zaista postoje, a radnici su svuda ljubazni i nasmejani.
  • Jer shvatiš koliko si srećan što si pobegao od one okoline koja te samo vuče na dno, tamo gde je njima mesto, jer nisu imali snage da se izdignu, ni pameti da ih neko pogura, ni hrabrosti da shvate da drugačije ne znači loše.
  • Jer vidiš koliko su predrasude jedna potpuna glupost.
  • Jer vrednuješ nečiju reč puno više nego u Srbiji. Ako ti neko kaže da će ti učiniti nešto, nema te sile koja će ga naterati da promeni mišljenje.
  • Opravdanja nisu nesto čime se ljudi razbacuju ovde. Ako ne žele nešto, oni to jednostavno kažu.
  • Jer su ljudi direktni i u lice ti kažu sta im smeta, a ne saznaješ to sa neke desete strane. Niko se ne plaši istine, čak je svi rado prihvataju. Pogotovo u radnom okruženju.
  • Jer devojke i momci na ulici nisu copy-paste i svako fura svoj stil, bez razmišljanja kako će se to drugima svideti.
  • Postoji metro, nema ludih autobuskih gužvi, pa se lakše stiže od tačke A do tačke B.
  • Jer se ovde svako sagne ako vidi dolar na ulici i to nije sramota.
  • Jer shvatiš koliko su materijalne stvari nebitne, koliko je sve to samo maska, a naučiš da ceniš one koji ne govore velike reči, ali čine velika dela.
  • Jer mogu da idem na Broadwey i gledam sve one mjuzikle o kojima sam do sada samo slušala.
  • Jer mogu da posećujem Carnegie Hall i slušam najbolje pijaniste sveta od kojih zastaje dah.
  • Jer mogu da uđem u Godivu i kupim moje omiljene jagode prelivene čokoladom.
  • Jer se ljudi uvek zahvaljuju i izvinjavaju kada treba.
  • Jer je Soho mesto sa najboljim restoranima u kojima sam ikada bila i klopala.
  • Jer vikende mogu da provodim na Long Island Cityu kod drugarice Ane sa najlepšim pogledom ikada na Manhatan Skyline.

Let's Connect
Check Out My YouTube Channel