Kako se motivisati za bilo šta?

Nije lako biti motivisan svakog dana u svakom trenutku. Život je nepredvidiv, dešavaju se razne kako lepe tako i ružne stvari i baš je zato bitno imati samokontrolu i posvećenost većinu vremena, kako bismo bili spremni da podnesemo one dane kada baš ništa ne ide kako treba. Otkrivam neke lične priče kako to meni polazi za rukom, to jest kako ja dajem svoj maksimum većinu dana.

Hajde da krenemo od banalnog primera kao što je fizička aktivnost. Koliko je bitna fizička aktivnost znaju već i ptice na grani. Ishrana i fizička aktivnost utiču na raspoloženje, radnu spremnost, emocionalnu stabilnost. To svi znamo, ali koliko se ljudi aktivno bavi nekim sportom ili redovno trenira? Ta brojka je zanemarljiva.  Uz priliv pozitivne energije, smanjenje stresa, čistije lice i nestajanje bola u leđima, lista benefita je ogromna, ali to što znamo kako da dobijemo trbušnjake i zaradimo milion dolara, ne znači da smo to sposobni da sprovedemo u delo.

Zašto nije lako uvesti zdravu naviku? Odgovor je jednostavan: Put do sreće ne čini nas uvek srećnim. Aktivnosti koje doprinose dugoručnoj sreći, često su jako neprijatne, bolne, iritantne. Razmislite na primer o zubaru, nošenju fiksne proteze i sređivanju zuba. Ja sam sa 26.godina stavila fiksnu protezu na godinu dana i nisam imala problem s tim što to nekome izgleda glupo ili smešno, ili što je prilično neprijatno razmišljati šta smeš da jedeš, a šta ne u restoranu ili na sastanku. Vodila sam se ovim: godinu dana će svakako proći, a rezultat mog izbora je što dobijam zdrav i prav osmeh, za razliku od nekoga ko je odlučio da tu neprijatnost odloži za još godinu dana. Kada tako postavim stvari, nije mi nedostajalo motivacije da nosim fiksnu protezu sa osmehom.

ŠTA AKO NEMAŠ ENERGIJE? Vrlo je zanimljiva ta činjenica da me ljudi uvek pitaju odakle mi toliko energije. Energiju imam jer ne radim ništa što je drugima zabavno, a meni lično nije, pa je ne rasipam na gluposti. Biram svoje prioritete i držim se svog puta. Ne skrećem pogled sa strane i ne gubim fokus. Svoje vreme gledam kao na svoj novac i čak mi je i bitnije od novca, jer ne mogu da ga vratim, a pare uvek mogu da zaradim. Čudno mi je kada neko kaže da nema vremena za trening. To samo znači da mu to nešto nije prioritet i to je u redu, ali ne treba onda da laže sebe i druge da nema vremena. Isti taj trenutak u kojem smišlja izgovor da nema vremena za trening je vreme koje bira da potroši na skrolovanje Instagram feeda, kafu ili gledanje neke serije. Kako onda može da ima vremena za to, a nema za trening kada svi imamo isti broj sati u danu. Nemaš želje, volje, mogućnosti ili ti prosto nije prioritet, ali vreme imaš dok si živ isto kao i svi ostali.



Dva relevantna pitanja, kada se teraš da nešto uradiš su:

  • Da li imaš želju i volju da to uradiš?
  • Da li si spreman da to uradiš?
  • Šta si spreman da daš kako bi to dobio?
  • Da li si fokusiran i imaš jasnu nameru i plan akcija koje će te dovesti do željenog cilja?

Sve što ti treba da uradiš bilo šta na ovoj planeti je volja. Gde ima volje, ima i načina. Ne moraš da znaš kako ćeš sve da uradiš! Treba da načiniš samo prvi korak. Uvek postoji mogućnost da uz put tražiš pomoć prijatelja, mentora ili nepoznatih ljudi. Ne moraš sve sam! I nema potrebe za tim! Kada je u pitanju trening, fakultet, novi posao…šta god!

Uspeh je balans spiritualnog, intelektualnog, emotivnog i fizičkog rada na sebi. Ako sva četiri nisu u balansu, onda ćeš teško postići dugotrajni istinski uspeh. Na svakom od ovih aspekata možeš da radiš sam, a možeš i da tražiš pomoć psihologa, prijatelja, trenera, kurseva, seminara, škola, knjige, magazina itd. Niko se nije naučen rodio i prestanite da se sramite što u nečemu niste dobri. Svi koji su uspešni su počeli odakle ste i vi počeli, a to je upravo od nule.

 

 

Let's Connect
Check Out My YouTube Channel