Zašto sam se vratila u Srbiju?

by

Sa mojom prijateljicom Minjom Milošević, malo nakon što sam se vratila iz Londona, na jednoj popodnevnoj kafici zapričale smo se o svim našim prijateljima koji su zapalili u inostranstvo u potrazi za boljim životom, bavljenjem naučnim istraživanjima za kakva nisu imali sredstava u Srbiji itd. Rastužile smo se na pomisao da su neki od najbrilijantnijih umova koje obe znamo nakon završenih najprestižnijih univerziteta po svetu na punim stipendijama došli u poziciju da budu kapitalistički robovi, koje ne uživaju u životu, već samo igraju kako sistem svira i pitaju se šta im je to sve trebalo. Na žalost, za dosta ovih genijalnih ljudi ostanak u Srbiji nije bio opcija u trenutku kada su odlazili za znanjem, naukom ili prilikama za stručno usavršavanje.

Povratak u Srbiju za većinu njih će ostati samo san i bajka o nekom životu kakvog nema, životu kakvog se plaše, ali koji bi više nego išta voleli da kreiraju za sebe. Životom gde žive od onoga što vole i u čemu su dobri, gde su okruženi prijateljima i porodicom i osećaju se kao svoj na svome.

First photo on Instagram!

A post shared by Jovana Miljanovic (@joxynyc) on

Odlučile smo da napravimo malu anketu i vidimo kako stoje stvari i da li smo zaista samo izuzeci koji potvrđuju pravilo ili tu ima nešto više? Napravile smo anketu iz jednog sebičnog razloga pored znatiželje, a to je da želimo da pokažemo našim dragim prijateljima iz inostranstva da može i iz Srbije, može i ovako, da mogu i imaju gde da se vrate i da ćemo zajedno da kreiramo neku drugačiju sliku života u Srbiji. Želimo da ih ohrabrimo, da im budemo vetar u leđa, da im damo konkretne primere uspešnih ljudi odavde, uspešnih ljudi koji su se vratili, čuda sa biznisom odavde napravili, doprinose Srbiji i svom okruženju, a pri tom nemaju osećaj da bilo šta propuštaju. Ne mislimo da je Srbija jedina i najbolja opcija za sve, ali želimo da poručimo da je ona itekako opcija!

Obe smo bile na brojnim stipendijama u inostranstvu, radile smo za jako uspešne i velike svetske kompanije, a sada smo obe tu svojom voljom, uspešne i ponosne što smo iz Srbije i u Srbiji, što radimo ono što volimo i odlično živimo od toga.

KADA SAM I KAKO JA OTIŠLA IZ SRBIJE?

Prvi put sam se preselila na duže u Ameriku sa 20 godina kada sam završavala drugu godinu FONa u Beogradu. Tada sam dobila punu stipendiju UGRAD kako bih nastavila dalje studije u biznis školi u Americi. Otišla sam sama u nepoznato sa jednim koferom i upustila se u avanturu koja mi je promenila život iz korena.

Ostala sam tada godinu dana van Srbije, stekla puno znanja, sklopila nekoliko bliskih prijateljstava, ali i dobila jednu veliku životnu školu. Po povratku u Beograd, osećala sam se tužno zbog povratka. Trebalo mi je vremena da shvatim da u Beogradu mogu da izgradim sličan krug ljudi kakav sam imala tamo što se tiče poslovnih ambicija, interesovanja, znanja itd.

Pisala sam o studijama i životu u Americi ovde koga zanima detaljnije
Kako u Ameriku na studije

GDE SAM SVE ŽIVELA
Posle Njujorka sam živela u Dubaiju, Londonu, Abu Dabiju i na Kipru. Sve selidbe su bile zbog posla, međutim nigde se nisam pronašla kao u Americi. Takođe, kako sam bivala starija svaki put bi mi bilo sve teže da se naviknem na novo okruženje, da počinjem stalno od nule, da menjam životne navike, tražim stanove, novu teretanu, nove prijatelje… Na svakom mestu našla sam nešto divno i jedinstveno, što ostala nisu imala, ali ni na jednom se nisam osećala kao kod kuće. Možda zato što se ni u jednom nisam zadržavala više od 3 meseca bez povratka makar na vikend u Beograd i više nikada nisam dala sebi vremena da negde izgradim život i svoj mali svet kao u New Yorku.

PREDNOSTI VAN?

KARIJERA
Za mene lično, uvek sam išla u inostranstvo sa jasnim ciljem, a to je da steknem znanja o novim tehnologijama, marketingu, načinima poslovanja i da iz prve ruke od svetskih lidera u tom polju učim o stvarima koje me zanimaju. Nisam išla nikada da bih napravila brze pare, već sam išla da bih stekla znanje i radila na sebi.. Na fakultetu u Americi učila sam od profesora koji su imali neverovatno iskustvo iz prakse, radila sam puno više nego na fakultetu u Srbiji i učila sam puno iz nedelje u nedelju, na časovima, ali i van njih. Išli smo u posete najvećim kompanijama iz oblasti tehnologije i marketinga u Njujorku i gledali na čemu se radi, šta su budući trendovi, učili od stručnjaka i posle pisali radove o tome. Zahvaljujući svom trudu i radu i dodatnim časovima koje sam pohađala i radu koji sam napisala sa profesorom za NBEA konferenciju u Njujorku, dobila sam praksu iz oblasti Ad Sales Marketinga u kompaniji VEVO i sa samo 21 godinom radila sam direktno sa klijentima kao što su Garnier, Twitter sa jedne, a Aliciom Keys i NeYo-jom sa druge strane. Ovaj posao mi je bio zanimljiv, ali nisam se kompletno pronašla u njemu i zato sam po povratku u Srbiju krenula da istražujem sve više marketing i startup svet.

 

PREDNOSTI U SRBIJI

PORODICA I PRIJATELJI
Najbitnija stvar je što si ovde svoj među svojima. Uvek imaš na koga da se osloniš, koga da pozoveš kada si u nevolji i sa kim da spontano i neplanirano odeš na kafu. Posebno ako i kada planiraš porodicu, imati svoj sistem podrške je neprocenjivo i to je ono za čim moje drugarice sa malim bebama u inostranstvu najviše kukaju.

POVOLJNE CENE USLUGA
Za mene je predivno što u Beogradu mogu da priuštim privatnog trenera, zubarku, maserku, spremačicu, frizera, kozmetičara, SPA tretmane na nedeljnom nivou, a restorane i kafiće na dnevnom. Taj nivo usluge, kvaliteta ponude i ljubaznosti u pojedinim mestima zaista je na svetskom nivou, a cene su ispod proseka kada ih poredite sa cenama na takvim mestima u inostranstvu. Volim to što u Beogradu zaista imam slobodu da ad hoc odlučujem gde ću da jedem, pijem kafu ili odem na masažu u sred bela dana, bez zakazivanja nedeljama unapred.

PUTOVANJA
Odlična geografska lokacija i povoljne cene karata za ceo svet još jedan su razlog zašto sam presrećna što živim u Beogradu. Ukoliko lepo zarađuješ, a živeo si već puno i radio u inostranstvu, ti se u Beogradu ne osećaš kao u kavezu, već kao ptica na slobodi koja može da ode gde god poželi, kada god poželi, a Beograd je odlična baza i polazna tačka da to uradi.

DOPRINOS

Doprinos znanjem, vremenom, novcem i iskustvom je privilegija koju imaš u Beogradu kada dođeš iz inostranstva. Ako si radio za velike kompanije i imaš odlične preporuke iz inostranstva, moćićeš to lepo da unovčiš kod nas kroz consulting ili pokretanje svoje kompanije. Pošto ćeš imati više vremena nego u inostranstvu, moćićeš da se posvetiš tome da svoje iskustvo besplatno deliš sa mladim generacijama kroz besplatna predavanja, mentorstvo itd. Takođe, pošto ćeš trošiti manje novca nego što bi trošio van, moćićeš da finansijski podržiš projekte i ljude do kojih ti je stalo! Ima li šta lepše od toga da znaš da činiš doprinos svom okruženju?

MANE VAN

  • Usamljenost.
  • Konstantan osećaj neprilagođenosti.
  • Stalno preispitivanje šta gubiš, a šta dobijaš.
  • Skupoća stana koji nije tvoj, hrana koja nije baš ukusna kao kod kuće, preskupih izlazaka i prevoza.

Jednom kada odeš, više ne pripadaš nigde. Tamo odakle si ti uvek onaj što je otišao, a tamo gde si došao si uvek onaj što nije odatle.

MANE U SRBIJI

Napisala sam o tome čitav jedan blog post o tome.

KONAČNA PRESUDA

Život ovde ili van je jedna duboko lična odluka i niko neće moći da je donese za vas.

Odgovor zavisi od vaših prioriteta u životu i oni su kao i sve trenutni, pa se odluka može menjati iz godine u godinu, jer ništa nije za uvek.

Šta god da odlučite, uvek će ostati ono pitanje da nije negde drugde ipak bolje, ali to je ljudski. Kada znate zašto ste negde gde ste, nećete se toliko preispitivati.

Najgore što možete da uradite je da budete negde, jer se tako od vas traži. Svako ko živi nečiji tuđi život, a ne svoj, nesrećan je, ma gde on bio.

Neki od najtužnijih ljudi koje sam ikada upoznala bili su oni koji na prvu loptu deluju najuspešnije. To su mladi ljudi školovani po najskupljim i najprestižnijim školama na svetu na punim stipendijama koji danas rade za preko 200.000 dolara godišnje u svojim dvadesetim godinama, ali ne dižu glavu od posla, hvataju svaki slobodan trenutak da se napiju, izdrogiraju i osete na trenutak živim ili ućute i najmanje preispitivanje, jer su itekako svesni da su oni postali samo skupo plaćeni roboti kapitalističkog sistema.

Priča koju neki takvi ljudi koje poznajem pričaju sebi je jeziva. Oni su sebe ubedili da u Srbiji ne bi uspeli da nađu posao za koji bi bilo dobro plaćeni i onda su zaroboljeni u toj trci pacova. Kupuju nekretnine, jure unapređenja, skupljaju novac kako bi kupili osećaj sigurnosti i ispunjenosti, ali kako ni iz čega toga ne dobijaju ono istinsko zadovoljstvo koje donose samo porodica, iskreno prijateljstvo, ljubav, međuljudski odnosi… Nakon potrošenih novaca na izlaske, odela i kola, ostaje osećaj šupljine, praznine koji se neretko popunjava alkoholom, drogom, seksom i prežderavanjem. Često i kombinacijom svega toga.

Ovo je teška odluka i nemojte žuriti da je donesete.

Od srca,

Vaša Jovana

 

No tags 9