Kako biti tu za osobu koja je bolesna

by

Kao što sam već pisala u ovom postu o greškama koje sam napravila, pala sam u martu i povredila trtičnu kost i pršljenove, što me je odvelo na magnetnu rezonancu, gde su mi našli uzgredni nalaz, tumor od 5cm. Od tada se moja dnevna rutina znatno promenila. Iako i dalje ustajem u 6 ujutru, umesto put treninga krećem se na relaciji Dom zdravlja, Klinički centar, VMA, Urgentni Centar, Narodnog fronta itd. Malo idem na preglede, malo vadim upute, malo vadim krv, pa onda sve tako u krug. Doktori su zaista ljubazni i skidam im kapu u kojim uslovim rade, a koliko imaju posvećenosti za svoj posao. Upoznala sam gomilu ljudi, prvenstveno starijih, po bolnicama i njima takođe svaka čast kako dođu sami iz unutrašnjosti i jedva stoje, ali i dalje imaju snage da budu fini, ljubazni i brižni prema drugima.

Za ovih 27 godina, koliko sam napunila u januaru, susrela sam se sa ozbiljnim bolestima dragih ljudi oko sebe, od raka, preko ALSa, multiplaskleroze, epilepsije, itd. To je možda i jedan od razloga zašto sam potpuno zen povodom moje trenutne situacije. Mene više tangira kada je neko koga ja volim bolestan ili povređen, nego kada sam ja, jer ja znam koje alate, tehnike i savete biram da primenjujem i šta mi prija i znam kako da se izlečim.

Odlučila sam da napravim mini tutorial za ljude koji imaju dragu osobu koja je bolesna ili su tek saznali da im draga osoba ima neku dijagnozu, a ne znaju kako da se nose sa tim. Međutim, ovo je samo moje iskustvo i moja priča, logično da je svaka situacija specifična za sebe i uzmite savete koji vam koriste, a ostale bacite u kantu 🙂

O davanju saveta…

Davanje saveta je ok samo AKO i KADA ih bolesna osoba eksplicitno traži. Zašto? Zato što bolesnik svaki dan provede sate u bolnici objašnjavajući doktorima iznova i iznova sve o bolesti, simptomima, itd, pa onda ne želi da to isto ponavlja svim znatiželjnicima van bolnice. Bolesna osoba zaista ceni što vi brinete, ali nema snage da se nosi sa time, jer svaki put kada želite da vam neko analizira bolest, vi mu crpite i to malo energije što mu je ostalo, umesto da ga punite pozitivnom energijom i pričate o lepim stvarima koje će doneti osmeh na lice. To što je vašoj babi ili sestri pomogla kundalini joga, reiki, hemoterapija, knjiga, suplement, ječmena trava ili brojanica, stvarno nije od važnosti u tom trenutku za bolesnu osobu koja svakako pokušava da sluša doktora u kombinaciji sa svojom intuicijom, te je svaka dodatna misao borba za prostor u i onako preopterećenoj glavi.

Rečenice koje meni pomažu

  • Ako želiš da čekam sa tobom kod lekara, tu sam.
  • Samo da znaš da sam tu za tebe, šta god zatreba.
  • Žao mi je što sada prolaziš kroz to, ali želim da znaš da sam tu za tebe šta god zatreba.

Rečenice koje meni ne pomažu

  • Pitanje: Jesi dobro?
    Evidentno ne, braunile su mi  u venama i ležim u bolnici u 2 popodne. Kada mi stigne ovo pitanje, totalno me mindfuckuje.
  • Pitanja: A šta ti se tačno desilo?
    Nemam snage da ti prepričavam, danas sam već pričala tu priču četiri puta u bolnici ljudima kojima će te informacije zapravo značiti za nešto.
  • Rečenica: Ma nije to ništa ozbiljno!
    Super, baš ti hvala, nisam znala da si takav ekspert u medicini.
  • Nagađanja, davanje tvojih primera i saveta za mene nisu relevantni niti korisni, već mi samo crpe energiju. Molim te, daj mi savete samo kada ih eksplicitno tražim 🙂 Hvala što brineš, ali time mi ne pomažeš.

Šta meni pomaže:

  • Goodie Bag iliti kvalitetne vlažne i suve maramice, jer ih po bolnicama uglavnom nema. Kao ni sapuna ni toalet papira u WC-u. Zabavna flašica za vodu, jer ne mogu da napustim red da bih otišla po vodu, a čekam za neke preglede i po pet sati. Eksterni punjač, jer mi baterija na telefonu crkne za par sati, a ne postoje baš punjači u čekaonicama. Zdrave grickalice, jer smeće koje imaš da kupiš u bolnicama može samo da ti odmogne. Fina krema za ruke, labelo, sprej za lice i sve te glupe male stvari koje zapravo koristiš u takvim situacijama češće nego inače. Knjiga ili magazin da ubiješ vreme dok si u bolnici ili dok čekaš na pregled.
  • Cool čestitke i ručno napisane poruke mi uvek navuku osmeh na lice.
  • Spontani poziv ili glasovna poruka mi ulešaju i najgori dan.
  • Izlazak napolje i pričanje o nečemu što nije bolest. Vodi me na Sunce i vodi me na reku je moj moto.

U šta sam ja investirala vreme, novac i energiju?

  • Još 2013.godine završila sam REIKI prvi stepen, ali da budem iskrena, nikada se nisam aktivno bavila njime. Međutim, kada sam se razbolela, pronašla sam dve knjige o reikiju Margarite Milenković i progutala ih u danu. Ovo me je motivisalo da počnem da radim auto tretmane svaki dan na sebi pred spavanje, a kao rezultat toga bolje spavam, plus imam odlične strategije smirenja koje mi pomažu kada idem na neke gadne preglede.
  • Uložila sam u novi DUŠEK I JASTUK jer je spavanje jedino vreme gde se zaista odmorim i napunim baterije. Plus provedemo ogroman deo živeta spavajući i kvalitetan san je jako bitan za zdravlje, tako da je to nešto za šta po meni ne treba štedeti.
  • Još davno sam prošla REKONEKCIJU i nije mi nešto posebno prijalo, odnosno nisam videla da ima ikakvog efekta, tako da hvala vam na predlozima za to, ali nije moj cup of tea.
  • Završila sam HYL kod Ivane Ivanović i bilo mi je super, primenjujem afirmacije svaki dan već godinama, nevezano za bolest i volim celu tu filozofiju pozitivnog razmišljanja, jer sam tip osobe koji tako živi još od malih nogu.
  • Završila sam NLP Practitioner i trenutno ga ne koristim za ovu situaciju sa zdravljem, meni je lično korisniji u biznis segmentu života.
  • Pročitala sam brojne KNJIGE i napravila listu svih onih koje tek želim da pročitam. Neke koje preporučujem: Rak u duši, Zlatni ključevi sreće, Placebo ste vi…
  • Naučila sam još više o telu i ishrani koja mi prija i odlučila da se ozbiljno pozabavim na tu temu kada ozdravim i da završim školu za FITNES instruktora.
  • Okružila sam se ljudima koji mi dižu pozitivnu energiju, a ne onima koji me ispituju samo o bolesti i crpe je. Uvidela sam da se neki LJUDI hrane tuđom nesrećom i koriste je kao alat da se oni osećaju bolje povodom svog života, pa sam njih kompletno iskulirala. Postoje i ljudi koji verovatno žele da pomognu, ali nemaju ideju kako, pa onda nestanu skroz, prestanu da se javljaju i prave se da problem ne postoji. A postoje i oni koji šalju poruke na dva dana sa upitima kako ide, nemajući ideju koliko to zamara, jer svaki dan koji provedem u bolnici moram na šest različitih doktora i šaltera pričati istu priču, pa mi zaista nije do toga da je ponavljam i njima i još 50 ljudi znatiželjnih pojedinačno. Moj lični recept za hendlovanje ovih situacija je: Žao mi je što prolaziš kroz to, tu sam za tebe, ako bilo šta mogu da ti pomognem, tu sam. Bez zapitkivanja, patetike i deljenja saveta ukoliko te neko ne upita.

Nadam se da je ovaj tekst nekome koristan, pisan je iz čekaonice.

P.S. Operacija mi je u maju, ako neko želi da pomogne i da krv, nulta negativna sam krvna grupa.
Pišite mi na email ako ste u Beogradu u periodu između 17 i 20.maja. (Našla sam ljude, hvala vam)

Ako vas zanima kako izgleda iskustvo davanja krvi, pošto sam i sama redovni davalac, pogledajte u tekstu ispod.

Dobrovoljno davanje krvi

No tags 11