Bezimeni post

Prošlo je godinu dana od kada sam prestala aktivno da blogujem. Nema poente da vam pišem kako ne znam šta se desilo i gde je prošlo vreme, jer znam tačno šta se desilo i u kom trenutku sam prestala da pišem za javnost. Svako jutro počinjalo bi mi godinama logovanjem na WordPress, a sada je potpuno drugačije. Kada sam se ulogovala danas posle dugo vremena, imala sam čak dvanaest updejta, pa vi vidite. Jutra ovih dana kada me nije bilo na blogu počinjala su takođe pisanjem, ali na papiru. Uzmem svoje omiljeno penkalo i reči krenu da teku. Pisanje je za mene oduvek način da se održim u životu i kada mi do istog nije, da se osećam živom i da se osećam bezbednom kada sam suočena sa svojim najvećim strahovima. Pisanje je alat pomoću kojeg čistim um i dušu i podstičem svoju kreativnost.

U prethodnih godinu dana promenila sam svoj život za 180 stepeni i istinski verujem da sam trenutno na najboljem mestu u životu. Nemam više nikakve nerazjašnjene odnose, ljude s kojima se viđam eto tek tako, reda radi, ni obaveze u kojima ne uživam sto posto. Apsolutno sve aktivnosti u svom danu izabrala sam da radim i biram ih svaki dan iznova. Ništa nije zapisano u kamenu i sve je podložno promeni usled novog osećaja i intuicije. Nemam problem da pustim ili ostavim nešto što više ne rezonuje sa mnom, samo zato što bi stara Jovana bila srećna da to bude ili poseduje. Stara Jovana više ne postoji, a nova je definitivno u boljim odnosima sa samom sobom i više sluša sebe i osluškuje svoje potrebe više puta na dan, a ne samo kada doživi burnout kao ona stara. Nova Jovana ne doživljava burnout, jer radi samo vikendom i to ono što najviše voli, drži radionicu. Radnim danima nova Jovana odmara, puni baterije, uči nove stvari, čita, piše, crta i provodi vreme u društvu koje joj oplemenjuje život, a ne crpi energiju i traži pomoć. Emocionalni vampiri, prijatelji koji stalno igraju ulogu žrtve, više nemaju prostor u njenom životu, jer nova Jovana više ne radi kao spasilac, ta služba je zatvorena. Nova Jovana provodi mnogo vremena u samoći, jer joj se tako hoće. Nova Jovana svaki dan trenira telo i um, radi na sebi, jer su telo i um hram i baza koja joj omogućava da ostvari sve svoje želje i ispuni sebi snove koje sanja. Nova Jovana postavlja jasne emocionalne granice, zna kako da sa osmehom kaže NE i njeno DA znači mnogo više, jer je 100% podržano od strane njenog celokupnog bića. Nova Jovana ne voli da putuje, ali obožava da avanture doživljava na dnevnom nivou otkrivajući nove delove sebe, ali i okruženja u kojem sada živi. Nova Jovana prokleto voli sebe i zahvalna je sebi i univerzumu što je stvorila sebi život kakvom se svaki dan raduje i što joj se može da bude baš ono što hoće, da uvek kaže ono što misli i radi ono što želi.

ZAŠTO ME NEMA

Od prošlog maja, nakon operacije, okrenula sam se sebi, dragim ljudima i poslu. Odbila sam sve do jednog poziva na konferencije, događaje, izlaske i koještarije koje mi samo jedu energiju.  Vrednost dajem preko društvenih mreža i ljudi koji me tamo prate znaju da nikada nismo bili bliži, otvoreniji i iskreniji jedni prema drugima. Ne mogu da se okružujem ljudima sa kojima mi je jedina zajednička stvar broj pratilaca na Instagramu. Okružena sam isključivo ljudima koje volim i za koje živim, zbog kojih moj život ima smisla. Volim te ljude i uradila bih sve na svetu za njih, a oni čak ni nemaju Instagram 🙂 Od koga je, mnogo je. I onako nikada nisam mogla da budem bliska sa previše ljudi, jer sam jako introvertna i uz to upijam tuđe energije, pa kada me neko ozrači, treba mi mnogo vremena da se regenerišem. Ima i tih nekoliko ljudi s kojima se vidim jednom u tri meseca i bude nam predivno i razumemo se kompletno, ali znamo da je ta dinamika viđanja baš ono što nam prija.

ŠTA MI JE IZAZOV

Mnogo mi je teško da ućutkam unutrašnjeg kritičara i da mu ne dozvolim da me mentalno zlostavlja i šikanira što nisam u fazi hiperprodukcije kao pre. Kritičaru najteže pada što drugim ljudima pomažem da sumanuto skaliraju biznise, a gomilu toga ne primenjujem na sebi i onda me on razapne s vremena na vreme. Ali ja znam i verujem da moje vreme dok dolazi i da će svi alati i sve znanje koje imam itekako da se monetizuje u budućnosti. Od želja koje imam za ovu godinu primarna jeste da održim svoje zdravlje, da kreiram brend dnevnika za devojčice i da redizajniram kompletan sajt. Želim da nastavim da radim na sebi i da poštujem svoje granice. Da nastavim da svaki dan biram iznova šta želim da radim, sa kim da budem okružena i čemu da težim.

Za mene je najteže ne raditi ništa, čekati i misliti, duboko disati i biti mirna. Još mi je teže  vežbati strpljenje, toleranciju i razumevanje pre svega za sebe, a potom i za druge, jer kakav si sa sobom, takav si i sa drugima. Ali baš te stvari kao što su sedenje u tišini i nerađenje ničega, mnogo mi prijaju, one su hrana za moju dušu. Ali moj temperament je toliko drugačiji i onda se tu odvijaju svakodnevne borbe na krv i nož i do kraja dana se ne zna ko će izvojevati pobedu.

ŠTA NE RADIM

Ne dajem obećanja i ne pravim planove, jer sam naučila da samo slušam svoj osećaj, a sva sreća pa sam u prilici finanijski i vremenski da tako radim zbog posla koji sam za sebe odabrala i kreirala, koji mi daje slobodu da budem i radim ono što osećam u datom trenutku. Ne dogovaram se za kafe ni za sastanke sa klijentima, sve ide preko emaila što se tiče posla, pa to uštedi vreme i izbegne nesporazume i trošak energije na tehničke gluposti.

 

 

Let's Connect
Check Out My YouTube Channel