Kako da ućutkaš unutrašnjeg kritičara

Slika koju sam odavala u okruženju devojke koja drži sve pod kontrolom, uvek je bila samo slika. Paralelno sa njom, borila sam se od osnovne škole sa viškom kilograma, nadutosti i alergijama na hranu, kao i jako slabim imunitetom kao posledicu toga. Depresija je bila tu od trećeg osnovne škole, mada po svojim pesmama koje sam pisala i ranije vidim da je bila tu negde od sedme godine. Depresija i unutrašnji kritičar nisu dobar tim.

MOJA ISHRANA I ZDRAVLJE
Ovo pišem, jer je ishrana iako nekome deluje nepovezana tema, za mene lično itekako bitna, jer mi je unutrašnji kritičar koristio hranu i osećaj u stomaku kao dodatni poligon za stalno kritikovanje. Decenija sam provela kod gastro hirurga, na kolonoskopijama gde je vidno bilo sve u redu, ali su moji simptomi bili i dalje tu. Pošto mi je ishrana bila dosta bazirana na žitaricama, razvila sam IBS i Leaky Gut sindrom, a moje eliminacije glutena i laktoze, dovele su samo do potrebe za eliminacijom mahunarki koje nisam mogla da dobro varim, paprike i paradajza, brokolija i karfiola, a potom pečurki i kikirikija. Roler koster sa problemima i hroničnim bolovima i nadutošću pratio me je od 8.godine do 28. godine kada sam u julu promenila ishranu iz korena i rešila ga se jednom za svagda. Pored alergija na hranu, moje alergije na polen, ambroziju i prašinu su se povećavale svaki put kada bih u ishranu vratila išta od žitarica (orašasti plodovi, lan, chia, kinoja, pirinač…), a inhalator mi je postao deo svakodnevne rutine, kako bih mogla da preživim dan bez kijanja i slinavog nosa. Podočnjaci su mi krasili oči godinama, ten mi je bio večito bledunjav, a kosa mi je opadala usled slabog imuniteta, nedovoljno masti tokom godina veganske, vegeterijanske i makrobiotičke ishrane. U novembru 2016.zakačila sam helikobakteriju na putovanju iz hrane, a pre toga sam se borila sa kandidom. Doktori su mi prepisala da dve nedelje uzimam šaku antibiotika dnevno kako bih je istrebila iz sitema. To mi je spržilo crevnu floru i dodatno narušilo imunitet. Tadašnje opadanje kose i tamni podočnjaci su se pogoršlali, kao i sivkasta boja tena, konstantno sam izgledala umorno i malaksalo, a tako sam se i osećala. Tada sam bila na svojoj osmoj godini veganske ishrane.

Kada sam u martu 2017. pala na treningu i slomila sakralnu kost i naprsla tri pršljena, to me je odvelo na magnetnu rezonancu, gde sam kao uzgredni nalaz dobila da imam tumor veličine 6cm na desnom jajniku. Nakon operacije u maju 2017.gde mi je izvađen tumor i desni jajnik počela sam da istražujem o ishrani po ceo dan i da pričam sa doktorima, nutricionistima i trenerima. Želela sam jednom za svagda da uđem u trag naučnim istinama i da prestanem da posežem sa novom ishranom da bih izlečila sebe, jer sam se kontantno nalazila u ćorsokaku. Ceo post o ishrani pročitajte ovde i nadam se da ćete uspeti da izlečite sebe hranom. 

OSNOVNA ŠKOLA I UTICAJ OKRUŽENJA 
Moji roditelji nisu imali pojma za moju intoleranciju na laktozu i gluten, a u mojoj kući se verovalo da bez domaćeg sira, jogurta i hleba nema dobrog doručka. U školi sam non stop imala proizvke na račun izgleda, debela, bucko i ostalo iz tog asortimana. Tek negde u 7. razredu posle godina ubeđivanja roditelja da zaista nije do mene, otišla sam kod nutricioniste na pregled. Čuveni doktor Pfaf mi je prepisao neku oskudnu ishranu sa doručkom belom kiflom i sirom i čašom jogurta, dok je iz njegove kancelarije iz mikrotalasne rerne mirisao moji tada omiljeni ručak, šiš ćevap u velikoj lepinji sa svim mogućim začinima i prelivima, koji nije bio na mom oskudnom suvom meniju. Ova moja prva dijeta je urodila plodom, pošto mi je bila muka od doručka, često bih pojela samo pola kifle, jer mleko i mlečne proizvode od detinjstva nisam migla da liznem, a da ne odem do toaleta i ispovraćam ih momentalno.

Čim sam skinula par kilograma, navukla sam se na komentare koje sam dobila u školi od profesora, ostalih đaka i dobila sam afirmaciju okruženja da radim pravu stvar. Osećala sam se tada po prvi put veoma uplašeno povodom hrane, jer nisam znala šta će se desiti ako slučajno izgubim kontrolu ponovo. Da li će ljudi (čitaj: da li ću ja) ponovo misliti da nisam dovoljno vredna, da nisam dovoljno dobra i da se ne trudim dovoljno? U svemu drugom sam briljirala, kako je onda prokleta hrana bila nešto sa čim ne mogu da se uhvatim u koštac. Onda sam počela da istražujem blogove, forume, i počela sam da na putovanjima kupujem knjige o ishrani. Bila sam na veganskoj ishrani deset godina, pa na makrobiotici nekoliko meseci, pa na Atkinsovoj mesec dana, pa na Mediteranskoj…

Dijete sam menjala kao nove cipele, ali osećaj ispunjenosti i zadovoljstva večito je izostajao. Osećala sam se tužno, umorno i iscrpljeno, jer nisam znala kojem dijetskom trendu da se prilagodim, koji je za mene, a nisam znala kao dete da uzmem sve faktore u obzir (krvnu sliku, zdravstveno stanje, alergije na hranu). Moj kriterijum tada je bio šta je popularno i šta rade poznati koje sam viđala u magazinima i na televiziji koji dobro izgledaju. U školi nismo učili ništa o tome, a kod moje kuće je uvek bilo kuvanih jela, zdrave hrane i niko nije bio gojazan, svi su se bavili sportom ceo život, pa višak kilograma nije bio problem ni za koga, sem za mene. Negde u šestom razredu prestala sam da se bavim tenisom, jer nisam postizala više školske obaveze i pripreme za upis u srednju školu. Tada nisam volela sport, zapravo mrzela sam ga, gledala kao nužno zlo i proći će godine dok se ne zaljubim u fizičku aktivnost i ne integrišem je u svaki dan mog života. Kritičar mi je uvek dahtao za vratom.

Otkud sada tekst o ućutkavanju unutrašnjeg kritičara?

Stigle su mi brojne poruke na Instagramu gde me pitate kako da ućutkate unutrašnjeg kritičara, zavolite sebe, prestanete da ističete svoje mane i gurate vrline u stranu…Mislim da sam vrlo kompetentna da pišem o ovome iz ugla devojke koja se ceo život bori sa nesigurnostima povodom fizičkog izgleda od malih noga, pa sam zato htela da vam dam kontekst priče, da ne mislite da stvari o kojima pričam pričam na pamet.

Svi mi imamo dva glasa u nama, onaj koji nas podržava i podiže i onaj koji nas kritikuje i spušta. Oba glasa su važna i ne treba jedan ni drugi prisilno ućutkavati, jer imaju svoju svrhu. Ono što je interesantno je da kada se potrudiš da obratiš pažnju često prepoznaš osobu čiji je taj glas, stav ili ton, možda i specifičan način izražavanja ili vređanja. Dobro se zamisli ko je ta osoba koja se pojavi kada te kritičar uhvati u mašinu?

“Svi smo fundamentalno nesigurni”- izjavio je Martin Lindstrom na ARK simpozijumu u Beogradu ovog maja, navodeći svoj lični primer. Slažem se sa tim, jer u mom krugu ljudi koji je zaista širok i raznovrsan znam da se ljudi za koje javnost smatra da su najuspešnije bore sa najvećim izazovima. Kako se onda oni bore sa tim? Ne znam, ali podeliću sa vama ono što meni pomaže.

Šta meni pomaže da ućutkam unutrašnjeg kritičara?

  • Obraćam pažnju na situacije u kojima se pojavljuje i na rečenice koje izgovara, specifičan ton i boju glasa.
  • Napravila sam listu stvari koje kritičar iznova i iznova ponavlja, koje ga najviše lože i situacija koje su obojene okidačima gde se kritičar najčešće javlja.
  • Napravila sam listu stvari koje zaista volim, cenim i poštujem kod sebe.
  • Skrenula sam prijateljima pažnju da aktivno radim na ućutkavanju unutrašnjeg kritičara i da me podsete i prekinu ako čuju da kritikujem sebe javno na neku temu.
  • Napravila sam listu svih kritičara iz prošlosti od porodice, preko profesora, trenera, prijatelja, bivših momaka i sada kada kritičar dođe, ja tačno znam iz kog je foldera ispao.
  • Napravila sam listu svih ljudi koji su me podržavali od detinjstva od porodice, komšija, preko profesora i prijatelja. Oni su ti čiji glas pokušavam da prizovem u trenucima krize. Neki od njih više nisu živi, ali znam šta bi mi rekli da si tu i onda me taj njihov glas umiri i ispuni ljubavlju.
  • Kada se uhvatim u jaku mašinu povodm nečega podsetim se da se zapitam da li bih se isto tako ponašala da je moja najbolja drugarica to uradila. Odgovor je uvek ne, imala bih mnogo više razumevanja, tolerancije i podrške nego što imam za sebe.
  • Joga, meditacija i posete religioznim institucijama vašeg izbora rade protiv kritičara kao beli luk protiv prehlade. Zaista se rezultati vide odmah, jednostavno više razumevanja, strpljenja i ljubavi prema sebi uvek su nešto što kritičara gurne u stranu.
  • Kada kritičar dobije krila, trudim se da stavim stvari u perspektivu i da ne bojim neutralan događaj emocijama koje su rezultat prošlih iskustava i mojih uverenja. Stavljanjem stvari u perspektivu kritičar gubi moć.
  • Konstantno se podsećam da spustim ramena i opustim vilicu, jer kada kritičar udari na ego, obično uđem u fight or flight mod.

Ništa od gorenavedenog nije novo, revolucionirano ni posebno, samo je rezultat dvadesetosam godina života u mojoj koži i pokušaja da prihvatim stvari takve kakve jesu i uradim najbolje od onoga što imam i znam sada u ovom trenutku gde sam sada.

Let's Connect
Check Out My YouTube Channel