Super mame mogu svašta same

Danas sam na blogu ugostila nekoliko mama sa moje radionice koje se bave najrazličitijim stvarima kako bismo pokazali još jednom da super mame zaista mogu čuda da naprave sasvim same. Pitanja koja sam im postavila su sledeća:
  • Kada si se otisnula u preduzetničke vode
  • U koje vreme dana kreiraš sadržaj
  • Koji su tvoji rituali
  • Da li imaš podršku od okruženja
  • Koliko ulažeš u rad na sebi
  • Koliko smatraš da je bitno da deca vide na primeru roditelja da je moguće raditi ono što voliš i živeti svoj san

MARINA BODYFIT (turizmolog, fitnes instruktorka, blogerka)

Zovem se Marina i dolazim iz Novog Sada. Diplomirala sam na Prirodno – matematickom fakultetu , odsek turizam i vec 11 godina radim u struci. Uporedo sa poslom od 8h, bila sam i preduzetnica sa bogatim iskustvom u fitnesu, osnovala sam fitnes klub Bodyfit Studio u Novom Sadu koji je poslovao tačno 11 godina. Kada su dosle devojčice prioriteti su mi se promenili i nisam mogla da ižongliram sva tri – biti majka i supruga, vlasnica i radnica.  Iako nisam više odlazila u salu okrenula sam se vežbanju kod kuće i pripremi i osmišljavanju zdravih, brzih, ukusnih i jednostavnih obroka. Uz težnju održavanja zdravog tela i duha odlučih da upišem Fakultet za Sport i Turizam gde sam dobila Sertifikat sportskog trenera u fitnesu.  Recepti su se svakodnevno ređali na Insta profilu, a time je rasla i potreba za slobodom da radim ono u čemu najviše uživam. Da budem podrška majkama koje su od svih obaveza oko kuće, dece, posla, veša i sudova zaboravile na sebe i na osećaj zadovoljstva sobom i svojim telom. Upravo zato sam se okrenula online koučingu i radu na online programu u kojem sam skoro godinu dana. Kreiram sadržaj rano ujutru dok ne odem na posao, i posle 22h kad uspavam dečicu i učinim svoj stan prohodnim od igračaka, stvari, veša i sudova. U zavisnosti kako radim (u dve smene) moj jedan prosečan dan izgleda ovako: ustajanje u 6.30, spremanje decice za vrtić i školu, 7.30-9.00 ‘Moje’ vreme , ispijanje kafice, meditacija, kucanje mejlova mojim devojkama, pravljenje plana i obaveza za taj dan, 9-10 vezbanje, 10-10.30 priprema ručka za porodicu i za poneti na posao, posao do 18h, potom do 20h posle posla vreme sa porodicom, šetnja, igralište a svaki drugi dan razvoženje na sporske aktivnosti moje starije devojčice. Od 20.00 čeka me pravljenje vecere i uvek se trudim se da u toku radne nedelje makar jedan obrok svi zajedno uživamo u hrani, jer smatram važnim te male porodične rituale. Od 20 do 21h na rasporedu je kupanje, čitanje priča i maženje pred spavanje. Posle 21h na redu je sumiranje dana sa dragim koji mi mi je i najveća podrška kao i moja sestra i kuma. Tek kada i on zaspe oko 22h ja se bacam na posao i oko 23h ovo je vreme kada kreiram svoj sadrzaj i usavršavam svoj online posao. Ležem posle ponoći uz neku od knjiga koja me dodatno motiviše i nadahne me da sutra budem jos bolja.

Trudim se da svaki dan ulažem u sebe, bilo to petnaest minuta ili tri sata. Ulaganje u sebe, pored novih saznanja i usavršavanja u poslu koju te interesuje je sjajno. Volim da odem u šetnju po prirodi, da vozim bicikl, da grejem lice zatvorenih ociju na suncu, da slušam ptice, da mirišem cvece i mnogo drugih malih, a meni tako važnih stvari, jer i tako ulažem u sebe, u svoj mir i razvijanje osecaja prisutnosti i jedinog vremena koje imamo- a to je sada.

Sve ovo radim sa ciljem da moje devojčice vide da je moguće da radiš na svojim snovima, željama i da njih živis. A živecu ih kompletno – veoma uskoro. Pored tri osobe koje sam nabrojala svi ostali smatraju da bi trebalo se držim posla od 9-17 , od 12-20h i da se fokusiram na sve one stvari koje za mene nisu život već životarenje. Život sa velikim Ž živim i u punom smislu te reci. To sam i osvestila pre par meseci kada sam ceo moj privatni posao, i sve ovo sto radim iz srca i duše , ubacila u petu brzinu. Ovo sto upravo radim je moj put smisla. A za mene je smisao sloboda. Ona sloboda – radiću kad zelim, gde želim i sa kim želim. E tome ja težim. O tome sanjam. I za to radim. Pravim velike korake ka Marini koja se oslobađa kalupa, predrasuda i polako zatvara vrata sistemu koji ne sluzi njenom biću da raste , razvija se i živi svoj pun potencijal.

KATARINA STOJKOVIĆ (Osnivačica projekta VESELI ZALOGAJI knjige, tanjira i projekta koji je opčinio Instagram)

Pre nego što sam dobila decu radila sam puno i zarađivala puno, ali drugima 🙂 A, onda sam rekla DOSTA! Imala sam iskutvo i znanje i želela sam da pokrenem nešto svoje, što će u isto vreme biti korisno i mojoj deci, a u jednom trenutku doneti i meni dodatni izvor prihoda. Kockice u vezi sa hranom su se poklopile, jer sam uz klince postala “mama koja obožava da kuva”, a ujedno smo svi u kući promenili način ishrane. Izbacili smo beli šećer i belo brašno iz upotrebe i krenuli da istražujemo šta je to sve “super food” i kako takvu hranu kombinovati i pripremati. Za moje prijatelje je to sve bila “viša matematika”, pa sam odlučila da iskustvo prvo pretočim u knjigu, a onda nastavim i sa pisanjem bloga koji danas broji na stotine recepata. Mislim da svojim primerima danas motivišem brojne mame kako da na brz i jednostavan način pripreme zdrave obroke, ne samo za svoje klince, već za čitavu porodicu.

Ja svoj sadržaj kreiram u svakom trenutku! Inspiracija mi je bukvalno sve oko mene. Deca mi u tome dosta pomažu, jer često umeju da kažu: “napravi nam princes krofne”, a onda ja mozgam kako da to izvedem, ali na zdrav način. Dosta čitam, dosta se informišem, pa je igranje sa namirnicama, kao i dekorisanje i fotografisanje hrane za mene danas pravo uživanje.

Pored hobija kome sam jako posvećena, ja imam i full-time-job, radnim danima od 9-17, mada sam uvek dostupna i posle tog vremena, a često angažovana i vikendima. Imam sreće, jer ceo život radim stvari koje volim, tako da ja u svim svojim poslovima zaista uživam. Ništa mi ne pada teško, volim da učim i istražujem i na život generalno gledam kao na jednu veliku igru. To učim i svoju decu. Svoje okruženje i svoj prostor gde živim sam tako uredila, da u isto vreme i kuvam i slikam i gledam decu dok se igraju, a ukoliko i sami izraze želju da nešto pripremaju sa mnom, rado im ustupim varjaču da kuvaju, mešaju, mese… Imamo i haotične dane kada ne znamo gde bijemo od obaveza, ali najvažnije je da se odrede prioriteti i onda štikliramo jedno po jedno. Specijalnih rituala nemam, osim što volim da popijem kafu kako otvorim oči i volim da kuvam i slikam hranu u večernjim satima, kada deca zaspe i kada imam neki svoj mir.

Što se podrške tiče, niko nije ravnodušan! 🙂 Ljudi me ili maksimalno podržavaju ili misle da nisam baš normalna. Ja sam se istrenirala tokom svih ovih godina da se distanciram od svega mračnog i negativnog. Upijam samo pozitivnu energiju, a sve ostalo se trudim da ignorišem. Za sada mi dobro ide! Armija onih koji razumeju ovo što radim se sve više povećava i jako sam srećna zbog toga!

Učim svakoga dana, bukvalno svakoga dana. To nisu samo učenja i saznanja na temu hrane, to su učenja na temu marketinga, rada sa decom, ličnog usavršavanja, timskog rada, novih znanja i veština… radujem se svemu novom što čujem i saznam, ali uvek sam raspoložena i da ono što ja znam podelim sa drugima.

Kada sam dobila decu obećala sam sebi da kroz njih nikada neću pokušavati da ostvarim svoje neostvarne ciljeve. Ako moje dete sutra bude želelo da se bavi gajenjem cveća, potrudiću se da mu pružim podršku da to nauči da radi najbolje što može. Isto tako i ako odluči da bude pekar, lekar, apotekar… Mislim da je u životu to najvažnije, raditi ono što voliš i onda život postaje jednostavan, laki i lep. Verujem da jesam dobar primer ne samo svojoj deci, nego i ostalima iz mog okruženja kada me vide na koji način i sa kakvim žarom i uživanjem radim sve što radim.

TANJA MILADINOV (Ekonomista, Blogerka i svetska putnica) 

Svoj blog ,,Believe in unicorn“ pokrenula sam krajem januara 2018. Believe in unicorn je porodični blog o putovanjima. Nastao je sa namerom da se uspomene sa putovanja na kojima sam najčešće sa svojim suprugom i decom, pretoče u putopisne priče. Kako sam i ranije imala dodira sa lepom pisanom rečju, i radila na televiziji i radiju, odlučila sam da pokrenem našu malu porodičnu priču u formi bloga. Najpre sam istražila tržište, detaljno osmislila tematiku bloga, njegov izgled, logo i nastup na društvenim mrežama. Blog je pun boja, lepih fotografija sa putovanja i zanimljivih avantura. Najbrojnije su naše afričke avanture, jer smo na afričkom kontinentu živeli poslednjih nekoliko godina. Tokom razrade ideja o blogu, imala sam pomoć stručnih osoba poput programera i web dizajnera. Na blogu ,, Believe in unicorn’’ su i dva stalna saradika koji lektorišu moje tekstove na engleskom. Priča je tek u povoju, ali imamo divne planove za budućnost. Radujem se što će deca kasnije moći da se podsete nekih putovanja iz svog najranijeg detinjstva, upravo kroz mamine putopise čiji su i oni deo.

Što se tiče vremena kada najčešće kreiram sadržaj, to su večernji časovi i rani jutarnji. Vikendom sam najaktivnija. Uz dobru organizaciju sve se može postići ukoliko je u osnovi ljubav prema onome što radite. Meni je blog mesto gde se mogu slobodno izraziti i afirmisati svoju kreativnost upravo kroz reči i fotografije. Naš radni dan je prebukiran aktivnostima. Tu je posao, škola, vanškolske aktivnosti, druženja i povremena putovanja. Vikende provodimo u porodičnom krugu, ali najčešće van kuće, u prirodi. Svako ima neka svoja zaduženja i trudimo se da razumemo jedni druge.

Okruženje me podržava u moralnom smislu. Za sada, kreiranje sadržaja je isključivo u mojih rukama. Suprug ponekad pomogne vezano za neke detalje iz tekstova, najčešće sugestijama. On je i prva osoba koja pogleda tekst nakon objave i ukaže mi na eventualne greške. Deca su tu da uživaju u svom detinjstvu. Oni su moja velika inspiracija i nisu previše opterećeni onim čime im se roditelji bave. Često me pitaju kako ja to radim i vikendom, ali se trudim da uvek održavam balans između posla i porodice. Ulažem puno u sebe, ali uvek može i bolje. Trenutno pohađam kurs Photoshopa. Za sledeći mesec sam zakazala Kurs fotografije. Ljubav prema fotografije se takođe provlači kroz blog i vrlo je važno imati inspirativne i lepe fotografije, naročito ukoliko imate blog o putovanjima. Ja i studiram u Engleskoj. Upisala sam još jedne master studije iz oblasti koja je moje profesionalno opredeljenje, i uspevam da pored svih aktivnosti i polažem ispite na engleskom. Stoga, ulaganje u sebe i naravno u moju decu mi je itekako važno.

Deci je najvažnije da imaju zadovoljnog roditelja i njegovo slobodno vreme. Tako je bar kod nas. Trudimo se da provodimo vreme zajedno i da im uvek dajemo pozitivan primer. Učenje i kontinuiran rad je nešto što se neguje u našoj porodici i sigurna sam da će i oni krenuti stopama svojih roditelja i ostvarivati svoje snove vrednim i posvećenim radom.

SNEŽANA ŠUNDIĆ (Osnivačica portala Alergija i ja, radionica i nakita za decu sa celijaklijom i alergijama na hranu)

Prvi put sam se otisnula u preduzetničke vode još u toku studija, otvorivši marketinšku agenciju koja je poslovala u saradnji sa jednom velikom multinacionalnom kompanijom. Rad je bio “od jutra do sutra” bez vremena za privatan život I kada je došlo dete, shvatila sam da takva vrsta karijere nije moguća za osobu kao što sam ja, koja  želi paralelno da se razvija I kao majka i kao poslovna žena. Tragala sam za mirnijim poslom. Zaposlila sam se u državnoj firmi, rodila drugo dete, međutim, shvatila sam da takav stil poslovanja meni ne priliči. Ja sam osoba koja voli da uči I da se razvija, implementira nove ideje I ne plaši se promena. Dala sam drugi put otkaz, napravila pauzu I počela da razvijam novu ideju I novu karijeru.

Sadržaj kreiram dok su deca u vrtiću i školi. U našem slučaju drugačije ne može, ali i ja to ne želim. Kada sam sa decom, trudim se da im se posvetim 100%, isto je i kada radim, zato koristim vreme kada oni nisu tu. Ranije sam uspevala i uveče da radim, kada legnu da spavaju, ali trenutno mi koncentracija i umor to ne dozvoljavaju.

Imam rituale, ali i oni su skloni promenama. Pored ispijanja kafa bez kojih ne mogu da zamislim dan, ne mogu da ga zamislim i bez boravka u prirodi. To me hrani i opušta i daje danu potpunu novu dimenziju.

Kada sam počinjala, jedinu podršku sam imala od supruga i par dragih osoba, koje su verovale u moj uspeh, bez ikakve sumnje. Međutim, mnogi nisu bili otvoreni za podršku, delom iz razloga što se u novi tip poslovanja ne razumeju. Neki su verovatno mislili da sam idealista, da se zanosim i da sam luda što sam napustila karijeru u stabilnim kompanijama. Ali to me nikad nije obeshrabrivalo, pa čak I kada sam I sama preispitivala sebe.

Svaki dan nešto novo naučim ili upoznam neku novu osobu. To je prirodan i po meni jedini način za uspeh. Nadogradnja sebe i sopstvenih saznanja su ključ uspeha u svakoj disciplini. Razvoj tela se prekida se fizičkim razvitkom, ali razvoj uma – nikada.

Veoma je bitno da deca vide na primeru roditelja da je moguće raditi ono što voliš i živeti svoj san. Pogotovo kada roditelj radi od kuće. Vaspitavam ih tako da znaju da mi je njihova sreća najvažnija, bez obzira na uspehe u školi, sportu ili drugim aktivnostima. Tako se trudim i da oni posmatraju mene i supruga.

View this post on Instagram

Svaka bora i bubuljica na ovoj fotografiji ni po kojoj osnovi nisu slučajni. Napravljeni su od ljubavi, brige, požrtvovanosti, nespavanja, isprobavanja, testiranja, zakazivanja, dijagnostikovanja, detektivskog istraživanja, jer tako radi roditelj deteta sa alergijama na hranu i drugim autoimunim bolestima sa ograničenjima u ishrani, ali napravljeni su i od ideje. Ideje da nam bude bolje i da kroz naš primer pomognemo i drugima. Septembar je krenuo i doneo odlaske kod lekara, nova zakazivanja, nova testiranja, nove probe i nove izazove. 🎈 Dragi roditelji, sapatnici, smognite snage da svaki odlazak kod pedijatra, alergologa, gastroenterologa i pulmologa prođete bez nervoze i stresa, sa dobrim rezultatima ili bar boljim nego pre. Pokušajte da na te preglede gledate kao na kvalitetno vreme koje ćete provesti sa svojim detetom. Ponesite knjige, slikovnice i bojanke, dečije časopise, bojice i nalepnice i nikako, ni pod kojim uslovom ne gledajte u telefon i u sat! Želim vam da što lakše i bezbolnije sve prođe i da vas iznenade dobri rezultati. Javite kako ste prošli! Pozdrav od mene i Makija i naše detektivske avanture! Javljamo se dalje sa izveštajem ❤ . #allergyawerness #alergija #alergijanahranu #allergy #kidsallergy

A post shared by Alergijaija.com (@alergija_i_ja) on

JOVANA BUDIMA (Blogerka i osnivačica Brighties školice engleskog jezika za mališane)

Bilo je to pre 6 godina kada sam se otisnula u preduzetničke vode. Pre toga sam radila u privatnoj skoli engleskog jezika. Uslovi za rad, sto se tiče ljudskih odnosa, bili su jako loši, želela sam da izađem iz toga, ali sam usput shvatila da, ako takvi ljudi mogu da imaju svoju skolu, pa zašto ne bih mogla i ja. Imala sam gomilu ideja koje nikada nisu realizovane u tim uslovima, energiju, ljubav prema poslu, godine iskustva, viziju kako to sve može i treba da izgleda i odlučila da to sprovedem u delo. I otisnula se u preduzetničke vode.
Sadržaj kreiram uglavnom uveče, kada završim sve obaveze oko posla i kada dete zaspi. Ako ne uspevam da postignem sve tada, onda u toku dana ogranizujem da je neko pričuva i završim to što imam. Potreban mi je mir, kako bih mogla da se skoncentrišem. Najčešće to vreme ide na uštrb mog sna, ali barem ne ustajemo rano ujutru, pa se to nadoknadi. Dok je ćerka spavala preko dana, tada sam najviše pisala i učila. Kako se to promenilo, tako sam se prilagodila.
Što se mojih rituala tiče, to mi je malo teže odgovoriti, jer ne znam tačno ni da li ih imam. Osim što se potrudim da svakog dana ima neko vreme samo za sebe, makar i par minuta, da se osamim i napunim baterije, pročitam šta me zanima, zapišem, poslušam video predavanje i slično. Svakoga dana provodim vreme napolju sa svojim detetom, trudim se da idem biciklom na posao, šetam psa.
Što se podrške tiče, vremenom sam shvatila da niko neće doći sam i ponuditi se da pričuva dete kako bih ja imala vremena za svoje obaveze. Neophodno je jasno i glasno reći šta i koliko nam je potrebno, napraviti plan sa suprugom i ljudima iz okoline koji su voljni da pričuvaju dete ili pronaći nekoga ko ce to raditi. Od samog starta je moja najveća podrška moj suprug, što finansijski, što tehnički, on je programer i sve sto je bilo potrebno oko tog dela je uradio i za školu i za blog, a takođe i svaki dizajn. Pomoć koju imam od njega je ogromna. Čuvao je ćerkicu kada sam počela da radim po malo dok je bila sasvim mala, kako je njegov obim posla rastao, a i moj, tako smo morali da uključimo baku i dedu i pronađemo devojku za čuvanje. Kada mi je potrebno dodatno vreme van odlaska na posao, iskombinujemo se kako možemo.
Stalno ulažem u sebe kroz učenje i stalni rad na sebi. To je ono što me najviše motiviše i održava i ispunjava. Idem na razna predavanja, slušam, čitam i uživam u svemu tome. Radim ono što volim i sav smisao je u tome jer me to ispunjava.
Najbitnije stvari koje u životu biramo su posao kojim ćemo se baviti i osoba sa kojom ćemo deliti život. Želim da moja deca znaju da mogu da biraju ono čime će se baviti, da mogu da se bave čime god požele, koliko je to bitno za nas kao osobe, koliko utiče na to koliko smo u životu ispunjeni i koliko menja kvalitet naseg života. Da treba da uče ono što vole i žele, ali i da nikada nije kasno potpuno promeniti profesiju i naučiti nešto novo. Da svojim trudom i radom mogu da postignu sve!

ALEKSANDRA BIRTA ILIĆ (Psihološkinja, blogerka, kreatorka dnevnika srećnog odrastanja)

Ja i dalje idem ka tome da budem prava preduzetnica. I dalje sam pre podne na redovnom poslu u državnoj ustanovi, a posle podne i vikendom se posvećujem svom privatnom poslu koji će, kako planiram, u skorijoj budućnosti biti i jedini. Sa blogovanjem sam krenula pre nekoliko godina iz hobija. Vremenom sam svoju ljubav prema pisanju koju sam oduvek imala spontano spojila sa ličnim iskustvima i stručnim znanjem iz psihologije. Nakon toga sam i profesionalizovala svoj blog, a krenula sam i da pišem kao freelancer za klijente. Pre tri meseca sam otišla korak dalje, te sam kreirala i izdala Dnevnik Srećnog odrastanja “Naša avantura” i za samo 3 meseca, bez ijedne plaćene reklame, prodala preko 300 primeraka. I za njega je ideja došla spontano, kao kruna svega što sam do tada radila na polju roditeljstva i psihologije. U planu je još sličnih izdanja, knjiga i edukacije, i tada ću mirne savesti moći da postanem i 100% preduzetnica.

Kada imaš jedini siguran posao u kući i dete, a muž platu koja nije dovoljna da vas sama izdržava, rizično je tek tako dati otkaz i juriti svoje snove. Potrebno je puno strpljenja i volje da istraješ i da uporedo sa poslom koji želiš da menjaš, gradiš onaj kom u potpunosti želiš da se posvetiš. No, ako imaš cilj od kog ne odustaješ, sve se to jednom poklopi i dođe na svoje mesto.

Što se kreiranja sadržaja tiče, ne mogu se pohvaliti nekom tačnom rutinom i satnicom. Sadržaj kreiram kad stignem. Osmišljavam ga dok se tuširam, dok uspavljujem dete, dok vozim auto. Hvatam svaki slobodan trenutak, jer je 24 sata uglavnom malo da postignem sve što bih želela. Imam zaista dobro razvijene sposobnosti organizacije i time managementa, pa većinu stvari obavljam i efikasno i efektivno, u zavisnosti od potrebe. Moje dete leže dosta kasno, tako da ne mogu da se pohvalim da sve obavljam uveče kad on zaspi. Mi uglavnom zaspimo kad i on. Muž nekad i pre njega 🙂

Jedini ritual koji mi je standardan već neko vreme je sumiranje dana uveče, i to kroz dva pitanja: Na čemu sam danas zahvalna? i Na šta sam danas ponosna kod sebe? Primetila sam već neke kumulativne efekte ovog rituala: zadovoljstvo sobom mi je na većem nivou, i generalno imam vedriji pogled na život, čak i u periodu kada me je zaista šibao sa svih strana. U nekim poslovnim izazovima kada mi je prirodna reakcija bila bes i razočarenje, uspela sam da ih zamenim sa zahvalnošću – pre svega jer sam nešto naučil iz celog tog iskustva.

Radno vreme mi počinje dosta rano i obično nam jutro počinje u žurbi, tako da ne mogu da se pohvalim nekim jutarnjim ritualima, ali čaj na poslu pre doručka mi takođe dosta prija.

Imam veliku podršku svog muža i roditelja. Roditelji čuvaju sina kad god “gori”, a i muž je izuzetno proaktivan i uključen u roditeljstvo, pa sa takvom organizacijom upevam često da se bar na 1-2h nakon posla posvetim kreiranju sadržaja, dok su njih dvojica napolju ili u nekoj igri.

Smatram da je rad na sebi polazna tačka za svaki uspeh u životu. Tu mislim i na edukacije, ali i pravi lični rad – na svom intimnom, ličnom rastu. Ja sam ulagala vreme i novac u dodatno obrazovanje od kad znam za sebe. Danas čak i ako nemaš novac, imaš milion dostupnih besplatnih edukacija na internetu, tako da ne prihvatam nikakve izgovore da se “nema kad ili nema sa čim”. Permanentno samoobrazovanje je nešto u šta svako treba da ulaže do kraja života. Bez obzira da li želi da se upusti u preduzetničke vode ili ne. Dat nam je jedan život i valja ga iskoristiti za sticanje što više znanja i veština.

A i kad je u pitanju naš unutrašji mir, ni njega ne treba zapostaviti. Emocije, razmišljanja, odnosi sa ljudima – sve je to nešto u čemu uvek možemo napredovati. Meni su upravo aktivnosti tog tipa najviše pomogle da budem ono što jesam danas. Informacije uvek možemo naučiti. Međutim, da trajno budemo stabilne i vredne ličnosti – za to je već potrebno dosta rada i upornosti.

Svakako da je bitno da deca vide na primeru roditelja da je moguće raditi ono što voliš i živeti svoj san, jer smo im dugi niz godina najvažniji model u životu. No, lagala bih kad bih rekla da je to primarni razlog zašto već dugo radim na potpunom prelasku u preduzetničke vode i ostvarenju svojih snova. Prvenstveno to želim zato što ću ja biti ispunjena. A kada sam ja srećna, i to zbog pravih stvari, i dete će osećati isto to zadovoljstvo i žar.

Let's Connect
Check Out My YouTube Channel