Šta kada ništa ne ide po planu

09. 07. 2019

Biznis

Život od nas zahteva da se svakodnevno menjamo i rastemo, kako bismo prešli na sledeći nivo životne igrice, baš kao u Super Mariu. Mada sam se uvek više identifikovala sa Pekmenom, trči, sve guta, piči dalje, ne diše i ne odustaje.

Kada pogledam svoj život unazad, vidim da je svako razočaranje, povreda, izdaja, gledajući retrospektivno, imala svoj razlog koji mi je omogućio da porastem kao osoba, naučim nešto novo ili samo prestanem da se grčevito držim stare forme svog razmišljanja i postojanja. 

Kao diplomirani kontrol frik, teško je pustiti kontrolu i još teže prihvatiti da treba da budem zahvalna za nešto što po mojoj šatro “objektivnoj” meni nije trebalo da se desi. Ali jeste trebalo, jer čim se desilo, jeste trebalo da se desi. Tako da sorry, not sorry, što bi Ameri rekli, Jovana pravi planove, život se smeje. 

Na kraju dana skontaš da sav stres potiče iz toga što želimo da promenimo realnost, umesto da je prihvatimo, ma kako ona u tom trenutku bljutava bila. To je bio moj najteži izazov u životu za ovih 29 godina. Prihvatanje, opraštanje, tolerancija… Zvuči jednostavno, ali nije lako. Posebno što ume da boli kao đavo.

Na mom putu pomogao mi je rad sledećih žena: Marissa Peer, Byron Katie, Rebeca Campbell, Terri Cole, Danielle Laporte, Brene Brown, Rachel Hollis, Cara Alwill Leyba, Amy Cuddy… 

Kako vama ide sa prihvatanjem stvari koje vam se ne dopadaju, a koje ne možete da promenite? Da li imate neki savet ili poruku kako da se lakše nosim sa tim? Hvala vam.

Let's Connect
Check Out My YouTube Channel