Tamara Cvejanović Kuran

12. 02. 2020

Veliki sam prirodnjak i ljubitelj životinja koji je od rođenja znao da će se baviti konjičkim sportom. Jedva sam dočekala da napunim deset godina, jer su tada primali nove članove u konjički klub, bilo je to dugo čekanje. Davne 1983.sve je bilo nekako drugačije nego sada, bilo nas je malo, ali mi smo bili pravi ljubitelji koji su se mnogo trudili godinama da budu najbolji u tom sportu. Svakodnevno smo biciklom odlazili na trening 12km u jednom pravcu, terenirali i istim putem se vraćali da učimo i idemo u školu.

Kao takmičar i član reprezentacije putovali smo često na takmičenja u preponskom konjičkom sportu. Pobeđivala sam, osvajala pehare i medalje i isto tako naučila da gubim. Povrh svega stekla sam puno prijatelja sa kojima se i danas družim. Bilo je to vreme stare Jugoslavije. Prošli smo embargo, ratove i tugu. Nekako se to 90tih godina ponovo vratilo, i tada sam se bavila sportom sa istim žarom, ljubavlju i entuzijazmom. Imala sam omiljnene ljubimce i prave borce na takmičenjima pastuva Laleta i kobilu Marpu. Odraslo se, zaposlila sam se u osiguravajućem društvu što nije nimalo ličilo na posao iz snova kao što i nije. Udala sam se i rodila tri dečaka.

Ljubav prema sportu je uvek tinjala u meni i pored svih poslovnih i porodičnih obaveza i 2011.eksplodirala! Rodio se Pony kutak na petrovaradinskoj tvrđavi, kao ideja da na jednom mestu okupi konje, decu i porodicu! Nabavila sam jednog ponija za druženje sa deco, pa još jednog..sada ih ima 5. Postepeno od usta i usta, bez mnogo interneta pristizali su ljudi slični meni. Koji su želeli da svoju decu upoznaju sa ovim predivnim stvorenjima i da deci razvijaju prave vrednosti života. Ponz kutak je do sada izveo 6 generacija klinaca koji su počinjali sa 3 godina da jašu, rade vežbe ravnoteže, samostalno upravljaju sa konjem u kasu, pa čak i preskoče poneku preponu. Đto je najvažnije ta deca izrastaju u prave ljude, a ja sam dobila puno, puno svoje dece. Nisam ni bila svesna koliko ispunjavaju dečji osmesi, njihova trema pred trening kao i roditeljsko zadovoljstvo.

Kako sam postepeno učila na temu interneta i marketinga ideje su se širile. Napravila sam uz podršku supruga web šop (www.ponyshop.rs) na temu konjičke opreme i svega i svačega za ljubitelje konja. A sada želim da napravim posebnu kolekciju garderobe za decu, male đzokeje i jahače koji je stil koji ide uz konjiće, rančeve i farmere. Smišljam… Jovanu sam upoznala davno, pre jedno 5 godina kod Neve Rajković na radionici Manifesting, i već tada sam znala da je drugačija od mene i mnogih drugih. Tako mlada je delovala da nema nikakvog straha, da ide u pravcu gde želi..za razliku od nas mnogih koji smo samo mislili da želimo. Posle te radionice sam postala jača i uz naučene tehnike sam krenula napred.

Na Jovaninoj radionici sam prvenstveno dobila vetar u leđa, jer sam dobila smernice na koje sve načine može da se radi i zaradi putem interneta. Ali i dalje imam puno posla na temu edukacije kako bi uspela da upotrebim naučeno. Nisam znala kako konjiće da ubacim u celu priču, a sada vidim da su oni odskočna daska u poslu iz snova. Uvek će biti tu kao ljubav koja motiviše i stvaraće nove ideje. Pratim redovno Jovanine postove, videa i uvek saznam nešto novo i korisno što mi puno znači!

[instagram-feed num=6 cols=6 showfollow=false]
Pogledajte moj YouTube kanal