Uspešne priče - Jovana Miljanović

Workshop organized by a woman for women

Last weekend I attended a wonderful workshop on the topic of turning your hobby into a business. One od the many great things about this workshop was that it was organized by a woman for women, so the sheer energy, support and empowerment in the room gave me new energy for improving myself.

It proved to be extremely beneficial to look at my work, my writing and my future from a new perspective. I am spending whole week working, writing and creating something new and improved.

Jovanina priča se uvuče
u glavu kao stalni podsetnik

Nakon gotovo 15 godina rada na nacionalnim televizijama, u jednom trenutku prezasićenja i spoznaje da više nemam šta novo tu da naučim, a nakon poziva u kome sam saznala da je moj akreditovani seminar namenjen zaposlenima u obrazovanju dobio nagradu za nabolji seminar u prethodnoj školskoj godini, rešila sam da ostavim stalni posao i da krenem novim putem. Nekoliko godina pre toga sam sa koleginicom počela da držim seminare iz oblasti muzičke pedagogije ali samo kao dodatni posao. Kada sam sebi oslobodila dodatno vreme za rad i lično usavršavanje, stvari su počele dodatno da postaju sve bolje i bolje. U jednom trenutku sam imala maksimalnih 5 akreditovanih seminara u Srbiji i još 4 u Crnoj Gori, otvorenu muzičku radionicu za bebe Bim Bam, prvu takve vrste u Srbiji, držala predavanja po regionu, pisala gomile tekstova kao reklamu za seminare po raznim sajtovima, ali, generalno, nikako nisam nalazila način da od toga zaista i živim.

Jovanu sam upoznala dok je išla na NLP praktičarski trening i sećam se da kada sam otišla na njenu prvu radionicu, nisam ništa razumela. Mislila sam da nisam uopšte dorasla zadatku i da je bolje da se držim svojih tekstova, materijala koje pravim za seminare, igara po kojima sam postala prepoznatljiva a da je ceo taj svet daleko od mojih mogućnosti.

Ipak, od tada je prošlo podosta vremena, i sada kad pogledam šta sam sve uradila, moram reći da mi je Jovana bila stalno u glavi kao aksiomi iz NLP-a Ako neko nešto može, svako to može, i Nema neuspeha, postoji samo povratna informacija. Od tada je prošlo možda tri godine, ja imam objavljenu knjigu „Više od muzičke igre“, 5 didaktičkih igara za muzičko opismenjavanje, jedine te vrste na tržištu; moja Bim Bam radionica radi u Loznici, Kraljevu i Baru, a dok ovo budete čitali, verovatno će već raditi i u Požegi i Banja Luci. Saradnik sam Mensinog NTC sistema učenja i autor programa za ranu muzičku stimulaciju. Još jedna moja knjiga uskoro treba da bude objavljena, nakon 7 i po godina čekanja prave prilike. Sama sam napravila sajt, pišem sada za sebe, opipavam kako najbolje da iskoristim Instagram i Facebook da se dodatno promovišu moji proizvodi i znanje. Ukoro ću postati NLP trener i moje obuke će sada i zvanično biti i iz te oblasti. Uz to mi je velika želja da još više pišem a posebno lekovite priče za decu.

Drugi seminar kod Jovane, u novembru 2018., samo mi je pokazao koliko smo u međuvremenu obe napredovale. Ne znam samo da li je Jovana prilagodila sadržaj, jezik i način izražavanja i potpunim početnicama ili sam ja ipak nesvesno usvojila njene principe. Svakako, znam da mogu još mnogo više a znam i da, ako zatreba, imam koga da pitam kako!

DRAGANA VASILIJEVIĆ
(FILOLOG, EDUKATOR, KONSULTANT)

MOJA MISIJA Od malih nogu nam govore „uči jezik, trebaće ti“, ali niko ne kaže za šta nam, zapravo, treba, odnosno kako i koliko od toga možemo da zaradimo. Iako se može izučavati teorijski, jezik je, pre svega, praktična veština – višestruko upotrebljiv i isplativ zanat. Želim da što veći broj ljudi svoje znanje jezika pretvori u posao i izvor prihoda, a moja misija je da im u tome pomognem kroz e-book, konsultacije i radionice uživo. Posle deset godina rada u struci, trocifrenog broja ljudi koje sam savetovala ili snabdela neophodnim kontaktima i nagovora okoline odlučila da edukujem ljude kako da unovče svoje znanje jezika bilo da je reč o filolozima koji su stekli diplomu i ne znaju šta dalje jer ih fakultet nije pripremio za tržište rada ili onima koji su jezik savladali usput uz drugu profesiju, samostalnim radom, kroz život u inostranstvu. Tu sam da objasnim na koje sve načine se može zarađivati od jezika, koje lične i profesionalne veštine su potrebne za koji posao, odakle početi, kako steći rutinu, praksu i samopouzdanje, kako se pozicionirati na društvenim mrežama, kako se pripremiti za razgovor, kako i koliko naplatiti svoje usluge, kome se obratiti za pomoć i posao. Do završetka sajta dostupna sam na mrežama LinkedIn i Facebook kao Dragana Vasilijević, dok se na Instagramu odazivam na @sadraganomnakafi.

MOJ PROFESIONALNI PUT Istraživanja kažu da otprilike 10% ljudi na svetu radi ono što voli, a ja sam imala tu privilegiju da budem među njima. Kao mala maštala sam da mi kada odrastem posao bude da „lepo pričam neki jezik“. Ostvarila sam sam svoj san i od 2009. se u potpunosti izdržavam od poslova vezanih za upotrebu jezika. Pored srpskog govorim ruski, ukrajinski, engleski, nemački i španski i svaki od ovih jezika mi je u nekom trenutku bio izvor prihoda i hleb u rukama. Do sada sam se oprobala kao predavač na visokoškolskim ustanovama, u kursnoj nastavi, u usmenom i pismenom prevođenju, kako stručnih, tako i književnih tekstova, u radu na naučnom institutu i mnogim drugim poslovima koji su podrazumevali upotrebu jezika. Radila sam u onlajnu i oflajnu, u zemlji i inostranstvu, za info-pultom, katedrom, u kabini, na terenu. Prevodila sam sve od uputstava za mešalice za beton, preko svadbi do procesuiranja ratnih zločina, podučavala studente, novinare, strance koji život nastavljaju u Srbiji, pilote, inženjere, fudbalere i mnoge druge, pisala, lektorisala, istraživala i iskreno uživala u svakom trenutku svog posla. Majkrosoft, Austrijska nacionalna televizija, pripreme za Evroviziju, obuke za pripadnike Vojske Srbije, Balkanološki institut SANU, ambasade, međunarodni sajmovi i strani univerziteti samo su neke od referenci koje imam iza sebe.

JOVANINA RADIONICA Jovanin rad pratim još od 2011. godine i oduvek sam znala da će u trenutku kada rešim da pokrenem nešto svoje upravo ona biti osoba kod koje ću doći da me provede kroz taj proces od početka do kraja. Zbog toga sam imala neverovatno velika očekivanja od radionice, a na kraju sam dobila i više nego što sam se nadala. Ukratko, na radionici sam dobila inspiraciju, savete u vezi sa biznis idejom sa kojom sam došla, alate, instrumente, kontunuiranu podršku i stekla nove kontakte i preporučila bih je svakome ko planira da unovči svoj hobi ili veštinu i želi da to učini na najbrži i najefikasniji mogući način. Jovanina radionica je istovremeno prilika za umrežavanje sa većim brojem aktivnih žena koje se nastavlja kroz fejzbuk grupu i naknadne sastanke.

Moraš da kreneš u tu priču, odlična je

Trenutno radim kao frilenser na Upworku gde se bavim prodajom i vođenjem klijenata. Moj CV je dosta šarenolik - radila sam u marketinškoj agenciji, u jednoj pravoj korporaciji, u jednoj kul korporaciji i u startapu koji sam i sama pokrenula, i u svim ovim firmama uglavnom sam se bavila marketingom i prodajom. Završila sam FON koji mi je dao širinu vidika i omogućio mi da isprobam mnoge pravce, dok nisam došla do onoga što mi zaista prija. Imam 27 godina, živim u Beogradu, volim da čitam, trčim, crtam i očigledno - da kuvam :) Godina mi nije potpuna dok ne odem makar jednom u Grčku i ne osetim grčko sunce na koži, a mesec mi je protraćen ako nisam obišla neko novo mesto u Srbiji.

Pokrenula sam stranicu Ručak za 200 dinara u trenutku kada sam se odmarala od jednog ozbiljnog poslovnog poduhvata. Ne bih rekla da mi je za pokretanje stranice u tom trenutku falilo nešto posebno, poput znanja ili alata, niti da nisam imala hrabrosti, već da jednostavno nisam očekivala da će se ljudi u ovoj meri zainteresovati za ovu temu i da će me toliko ljudi zapratiti. Mnogo je "food bloggera" i kod nas i generalno, ali se ispostavilo da je koncept privukao pažnju.

Kada sam podelila sa Jovanom ideju o Ručku na radionici u Novom Sadu, naišla sam na neočekivano oduševljenje idejom. U tom trenutku niko nije znao da sam pokrenula ovu stranicu jer sam ja želela da idem laganim koracima i da to sve bude bez mnogo prašine. Ovaj trenutak Jovanine podrške mi je bio više nego dovoljan da se ozbiljnije posvetim projektu i da u narednim mesecima dosledno kačim nove recepte iz dana u dan, dok je stranica isto tako rasla van svih mojih očekivanja. Najbitnija stvar koju sam sa te radionice ponela jeste to Jovanino "moraš da kreneš u tu priču, odlična je" i osmesi prisutnih učesnika radionice kada sam im ispričala kakva je moja ideja. I danas ih imam pred očima :) Pored toga, najkorisniji savet, koji se u mom slučaju ispostavio krucijalan, jeste koliko je doslednost bitna prilikom pokretanja bloga poput mog.

Znala sam da volim da kuvam, ali nisam mogla da pretpostavim koliko će mi zadovoljstva doneti to što se ovim (sada već) profesionalno bavim. Nisam znala ni da u sebi imam toliko ideja, koje očigledno samo izviru kada radiš ono što voliš. S druge strane, stranica mi pruža neku sigurnost, koju možda neću moći da objasnim - ali to je ono kad konačno dođete do saznanja šta vam prija da radite i uspete da to radite, i to je tu i vaše je :)

Samo Jovanin trud oko radionica, stranice i storija koje svakodnevno kači i u kojima nesebično deli sve što je njoj pomoglo u poslovanju, meni je samo po sebi motivacija. Sadržaj radionice jeste takav da će nekom ko se prvi put upušta u svet preduzetništva dati paket prepun korisnih informacija koje se mogu da dalje istraživati u skladu sa pojedinačnim potrebama, dok će onima koji su već u ovim vodama biti dobar podsetnik gde mogu da poguraju svoje poslovanje.

Oduvek su me sputavali da radim ono što zaista želim jer “od toga nema hleba”

Oduvek me je privlačila umetnost i stvaranje nečega rukama. U osnovnoj školi sam mnogo volela da likovno, crtanje me ispunjavalo. U početku puberteta sam se srela s kuvanjem i to mi je bilo vrlo interesantno. Kada sam trebala upisati srednju školu, želela sam da to bude dizajnerska, međutim roditelji su mi rekli: "Šta, hoćeš da budeš slikarka? Od toga nema hleba!". Na žalost, odustala sam od svog sna i najpribližnije tome, što mi se u tom trenutku nudilo kao opcija, bila je srednja građevinska škola, jer sam eto, oduvek volela crtanje, a pedantna sam, pa mi je to bila asocijacija na tehničko crtanje iz osnovne. Kada sam trebala krenuti na studije, odlučila sam da to bude arhitektura, jer sam eto već delimično bila zagazila u tu struku kroz srednješkolsko obrazovanje. Studirala sam je prvo na višoj školi 3 godine, zatim još 4 godine na fakultetu. Radila u struci u Srbiji, Crnoj Gori i Rusiji. Tokom svih tih godina, paralelno se razvijala ljubav prema fotografiji. Svoj prvi fotoaparat, kupila sam u prvom razredu srednje škole, tako što sam prodavala na pijaci u Batajnici eurokrem. I tih 100e zarađenih za nekoliko vikenda radeći tamo su mi mnogo značili jer sam imala konačno svog "malog analognog idiota" u rukama. Pravila sam na stotine autoportreta i često kažem, da, kada mi je dosadilo da fotkam sebe, tada sam prešla na druge ljude i odatle je sve krenulo.

Tačno pre 10 godina sam prvi put učestovala na nekoj grupnoj izložbi, bila je to Noć muzeja u Novom Sadu. U tom periodu sam se srela i sa časopisom za kulturu fotografije Refoto, koji na žalost više ne postoji u štampanom obliku. Zatim sam bila vrlo aktivna na fotografskom sajtu Foto Finiš (takođe više ne postoji), koji je okupljao strastvene zaljubljenike u fotografiju, od kojih sam mnogo naučila. Na tom mestu sam srela nekoliko istomišljenika i oformila "Grupu 32", postala glavni organizator i koordinator izložbi "Čuvari trenutaka", koje su imale lepu primećenost kod publike i medija u Beogradu, Subotici i Novom Sadu. Paralelno sam i dalje učestvovala i učestvujem na mnogobrojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, gde brojim preko 70 izlaganja. Pored izlagačke, oprobala sam se u komercijalnoj i stock fotografiji.

Nakon Jovanine radionice sam definitivno odlučila da diplome sklonim u stranu i posvetim se onome u čemu sam ceo život sputavana a gde se ja lično najbolje osećam. Kada sam iza kamere i tokom editovanja fotografija, ja jednostavno izgubim pojam o vremenu. Zato sam sigurna da je ovo pravi izbor i ne želim više dozvoliti nikome da me poremeti na tom putu. Trebalo mi je vremena da se slože neke kockice u glavi, da prelomim sa sobom neke stvari i odlučim šta i kako dalje. Usled privatnih obaveza (visokorizična trudnoća, sada 24h aktivnost sa bebom od 2 meseca i starijim klincem od 2 godine), bila sam neaktivna u kreiranju sadržaja u vidu pisane reči, ali fotografije su i dalje bile tu. Radila sam koliko sam mogla u datom trenutku i želim da ohrabrim žene da je to u redu. Nismo svi uvek u istim životnim fazama i bitno je da date svoj maksimum u sadašnjem trenutku, iako znate da možete više.

Planiram da se u budućem periodu posvetim ovom poslu koliko je to neophodno kako bih od njega mogla da živim.

Imam nekoga da me ohrabri ali i da uputi konstruktivnu kritiku

Ovo je priča o tome šta je sve pokrenula kod mene Jovanina radionica. Na radionici sam bila u januaru 2018.godine. Dobila sam ogromnu energiju, pre svega ohrabrenje, podigla si mi samopouzdanje i osetila sam da ja to mogu. Osmislila sam kako bih volela da izgleda to čemu težim i u kom pravcu sve to da ide, a onda ubrzo zatrudnela i zbog zdravstvenog stanja nisam odmah krenula punim gasom da kreiram sadržaj, već tek nakon par meseci.

Šta sam sve primenila nakon radionice?

Krenula sam sa aktivnim kreiranjem sadržaja
Odabrala sam kanal koji mi najviše leži, a to je Instagram
Konstantno učila, ispitivala ciljnu grupu, šta je to što ih zanima više, na koji način najbolje reaguju kad im se obratim, poboljšavala sadržaj, povećavala interakciju i razvijala odnos sa svojim pratiocima
Kreirala svoj Media Kit i naučila kako da naplatim svoj rad
Usudila se da uradim neke stvari koje ranije nisam mogla ni da zamislim, kao što je snimati vežbe i izložiti sebe strašnom sudu publike, snimati story, a zatim i IGTV
Kad god bih posustala bukvalno bi me pronašao neki Jovanin LIVE, gde bih obnovljene energije nastavila dalje
Sama podigla WP sajt, na kome i dalje radim

Šta mi je sve to donelo?

Instagram zajednicu od skoro 7000 mama sa kojima imam odličnu interakciju
Brojne saradnje sa proizvodima i uslugama iz moje niše, zdrave ishrane i aktvinog životnog stila sa decom
Bez prodajne stranice ostvarenu prodaju preko 150 mesečnih online programa za trudnice i preko 200 planova ishrane
Objavljen tekst u Oktobarskom izdanju "Lepota i Zdravlje"
Učešće kao predavač na edukacionoj radionici "Bezbedna i zdrava porodica" u organizaciji udruženja Babybelista
Nove klijente za personalne online treninge
Saradnje sa fitnes centrima i školom roditeljstva za vođenje grupa za treninge trudnicama i mamama sa bebama

U planu je:

Kreiranje Newsletter-a i prodajne stranice
Kreiranje sadržaja za YouTube kanal
Online programi za posleporođajne vežbe kod kuće
Aktiviranje i na Linkedin mreži
Lansiranje svog proizvoda

Na putu dovde sam upoznala divne ljude, uglavnom žene, slične energije i širokog spektra znanja. To mi je posebno značajno i kao podrška. Više nemam potrebe da za sitne uspeha sama sebi aplaudiram i bodrim se, već imam nekog da me ohrabri, ali i uputi konstruktivnu kritiku kada je potrebno. Otkrila sam koje su to stvari u kojima sam dobra, a koje ne volim (i izbegavam) da radim i njih delegiram. Pronašla sam još jednu ljubav, a to je fotografija. Izgradila sam veće samopouzdanje time što sam sebi pokazala da mogu ono što veoma želim samo ako posvećeno radim na tome.

Ova devojka zna o čemu priča

Na Jovaninoj radionici sam konačno ostavila iza sebe pravila iz 20. veka. Kad sam pre oko 3,5 godine odlučila da promenim posao, počela sam da učim, s velikom radošću, različite stvari iz struke. S druge strane, marketing mi nije bio baš omiljena oblast, ali i ranije sam, zbog posla, morala da učim i primenjujem različite stvari. Potom, 2 godine kasnije, kad je bilo vreme da učinim taj korak od hobija ka novom poslu, bilo mi je potrebno ohrabrenje. I nezavisan stav nekog koga ne poznajem. Sasvim slučajno, saznala sam za Jovanu Miljanović. Pročitala sam sve tekstove na njenom sajtu (za pola stvari mi nije bilo jasno kako je to uspela), ali postojala je jedna stvar koja mi je ulivala poverenje – njeno lice.

Na radionici sam shvatila da Jovanin osmeh otkriva samopouzdanje koje proizlazi iz znanja koje poseduje i neprestano unapređuje. Brza je, pomislila sam. U prvih sat vremena već sam saznala toliko toga za šta nisam znala ni da postoji, a kamoli kako funkcioniše. Ako bi trebalo da opišem radionicu u 1 rečenici, to bi zvučalo ovako: Znaš, Nataša, postoji jedan paralelan svet, a ja ću te obučiti da budeš spremna da u njega uđeš. Ulaz u taj svet biće tvoj blog. Kao učesnica radionica i treninga, ne volim puno da pričam o sebi. Više volim da razmenjujemo ideje i znanje, nego da se hvalimo uspesima. Zbog toga nisam rekla da sam dotad vodila već 5 blogova, za različite namene. Fokusirala sam se na ono zbog čega sam došla, da naučim nove stvari koje bi mi pomogle da se portal, koji sam planirala da pokrenem, izdvoji iz mora online medija. Ipak, što je Jovana više pričala, moja ideja bila je sve udaljenija od mene. Osećala sam se kao da sam svoju ideju ostavila u 20. veku, a s Jovanom krenula u 21. vek. U jednom trenutku, nasmejala sam se jer sam počela da računam koliko je Jovana mlađa od mene. Pa dobro, nije baš da mogu da joj budem mama, ali tu smo negde. Nije ni čudo što priča o stvarima o kojima ja ništa ne znam. Moja sledeća misao bila je: Ova devojka zna o čemu priča. Jeste, totalno je oduvala ideje s kojima sam došla na radionicu, ali otvorila je prostor za nove. Kvalitetnije, i u skladu sa mogućnostima koje danas postoje. Pomalo ošamućena od količine informacija koje sam dobila, posle Jovanine radionice morala sam da prošetam i pustim utiske da se slegnu.

Kad sam stigla kući, zapisala sam sledeće odluke, odnosno ciljeve:

Pokrećem novi blog, a ne portal
Intenziviram učenje jer još mnogo toga moram da naučim o marketingu
Moj zadatak je da pronađem balans između usporavanja koje moj program propoveda i brzine koje danas niko od nas ne može da se odrekne
Vreme je da prestanem da ignorišem Instagram, jer to nije slikovnica, nego moćan alat za posao.

Nakon 20 meseci od radionice, imam uspešan blog hyggeneworks.rs i upravo pripremam novi sajt, čiji domen nosi moje ime, sa novim blogom. Pohađala sam različite obuke u oblasti marketinga. Objavila sam 2 e-knjige, 1 email kurs, održala sam autorske radionice, govorila na konferencijama. Najveći korak za mene, zbog mojih predrasuda, sa Jovanom sam imala Instagram live, nakon čega sam se ohrabrila da počnem više da koristim tu mrežu. Sve ovo vreme, imala sam Jovaninu podršku i nešto što koristim i u svom radu. Kao što ja više verujem u svoje klijente od njih samih, tako Jovana više veruje u mene i moj uspeh, od mene same. A upravo takav stav i podrška, bez procenjivanja i osude, potreban je svima nama, da bismo ostvarili uspeh u ovoj složenoj priči koja se zove preduzetništvo u Srbiji. I da, materijale koje sam dobila na radionici i dalje koristim jer ih Jovana dopunjava novim informacijama. A ja mnogo toga još nisam stigla ni da primenim.

Otvorila nam je oči šta možemo sa ovim što imamo

Mi smo Sonja i Bojana, diplomirane glumica i kostimograf. Po završetku studija, Sonja se bavila raznim poslovima na kojima je mogla da primeni znanje stečeno na studijama (glumački angažmani, voditeljstvo, pedagoški rad kroz školice glume), a tokom srednje škole i studija je radila u porodičnoj pekari, u letnjim mesecima. Bojana je radila kao asistent stiliste u jednom modnom časopisu, a kasnije je počela da pravi venčanice, koje su se prodavale u jednom salonu venčanica. Takođe je učestvovala (i dalje aktivno učestvuje) u radu porodične firme, koja se bavi prodajom poljoprivrednih proizvoda. 2013. smo odlučile da zajedničku potrebu za kreativnošću ispoljimo u drugoj formi – bavljenjem venčanjima. Nastaje I nas u miraz, studio za organizaciju i dekoraciju radosnih događaja. Znale smo šta želimo – da pravimo venčanja na kakva bismo i same želele da idemo, po uzoru na svetske standarde, i da pomognemo mladencima da usklade svoje želje sa budžetom i da im taj dan bude jedan od najlepših u životu. U online tehnologije smo se minimalno razumele. Morale smo da skočimo u hladnu vodu, i usput smo učile. I dan danas učimo.

Na početku smo se bavile samo organizacijom venčanja. Imale smo sreću u nesreći da nam je prvo venčanje za koje smo bile plaćene (pre toga smo zanat pekle kod ljudi iz okruženja, koji su bili voljni nama da prepuste Taj dan) bilo izuzetno stresno, tj. imale smo posla sa pravom Bridezzilom. Na tom venčanju smo naučile mnogo, kako o samoj organizaciji, tako i o psihologiji mladenaca. Zapravo, to je možda najveći izazov bio, duže vreme – rad sa ljudima, ne samo mladencima, već i svim saradnicima, i ljudima sa kojima moramo da imamo neku vrstu dogovora. Njihovi psihološki profili, želje, poslovna etika, pa i ljudskost, na kraju krajeva. Svaki sledeći zadatak nas je učio nečem novom, i brzo smo usvajale nova znanja. Par godina kasnije, počele smo da se bavimo i dekoracijom, i to nam je značajno proširilo polje delatnosti. Jedna stvar je vodila drugoj, i tako su počeli da nas angažuju brendovi i pojedinci, za stilizaciju raznih kampanja i događaja. Kako smo dolazile do novih klijenata? Najčešće putem preporuke i našeg Instagram profila. Da nas ljudi bolje upoznaju pomogao nam je i blog na našem sajtu. Ali, onda smo udarile u zid – bile smo sigurne da ne koristimo sav potencijal našeg posla i to je momenat kada smo došle na Jovaninu radionicu.

VETAR U LEĐA Na radioci nas je oduševilo što je Jovana došla pripremljena za davanje saveta svim prisutnima, svakom namenski baš za njegovu/njenu nišu. Otvorila nam je oči, šta sve možemo da radimo sa ovim što imamo, a nama je prvenstveno bila zanimljiva kategorija pasivnih prihoda. Zašto? Zato što smo obe mame, dajemo se poslu 100%, i često se dešavalo da nemamo ni malo vremena za sebe, ili da nismo prisutne u trenutku, od količine odgovornosti i obaveza koje imamo. Znale smo da pod hitno nešto moramo da 2 menjamo, a Jovana nam je ukazala na prave korake. Prvi utisak nakon radionice je bio da vredi svaku paru. Pasivni prihodi za nas znače da ne moramo da radimo previše na terenu, već da možemo da biramo događaje kojima ćemo se potpuno posvetiti, ali i da imamo dovoljno vremena za nas i naše porodice, kao i da vreme kvalitetnije i organizovanije koristimo. I uživo (na radioci), i online, Jovana ima snažnu pokretačku energiju, koja ili može da vam smeta ili možete da je doživite kao motivaciju. S tim u vezi, nije Jovana sama u tome – okupila je oko sebe pravo žensko pleme (čiji smo i mi ponosni članovi), žena koje su u najrazličitijim nišama i godinama, ali se susreću sa istim ili sličnim problemima u preduzetništvu i voljne su da se pomažu međusobno savetima i smernicama, kao i dobronamernim kritikama.

REZULTATI: Odmah nakon radionice smo se bacile na pisanje ebook-a ’’Kako da organizuješ sopstveno venčanje bez stresa’’. Potrajalo je, iz više razloga, ali nedavno je konačno objavljen. Prvo smo ga dale Jovani, jer u njeno mišljenje i procenu bezpogovorno verujemo. Prodaja ide dobro, može i bolje, ali i ovde usput učimo i pitamo šta još možemo da uradimo kako bismo pospešile prodaju. Primenom ne samo Jovaninih saveta, već i saveta plemena, primetile smo da naša, već izgrađena, zajednica bolje reaguje, a i proširuje se, što se odražava i na interesovanje za ebook. DODATNA VREDNOST: Na radionici, ali i prateći Jovanu na društvenim mrežama i čitajući njen newsletter, shvatile smo šta ne želimo da radimo i na šta ne treba da pristajemo, kao i šta sve treba da pružimo našoj zajednici. Takođe, sve ovo je išlo pod ruku sa našim radom na sebi na privatnom planu, pa smo u Jovaninim motivišućim postovima neretko pronalazile potvrdu našeg novostečenog mišljenja. Poenta je da budemo zdrave, srećne, produktivne i da dajemo svetu ne očekujući da ćemo dobiti za uzvrat. A to će već doći samo po sebi, i to baš od onih kojima se i obraćamo.

Milica Fazekaš
KONSULTANTKINJA ZA EMIGRACIJU

Zovem se Milica Fazekaš, imam 27 godina i pre deset meseci sam emigrirala u Norvešku kako bih došla do ličnih i profesionalnih ostvarenja. Na tom putu sam spoznala da vaspitanje, koje je moje formalno obrazovanje, ipak nije moj poziv. Pokrenula sam blog o emigraciji i velikom brzinom i voljom počela da učim na polju pisanja, marketinga, društvenih mreža. Od starta sam znala da je blog o emigraciji prava stvar, jer predstavlja spoj onoga što volim - pisanje, i onoga što mogu da ponudim - informacije i iksustva o svim procesima emigracije. Malo nakon pokretanja bloga sam stupila u kontakt sa Jovanom, koja mi je dala vetar u leđa. Direktno, provereno i bez dlake na jeziku su reči koje opisuju Jovanu. Smatram da je veoma važno da se poklope energije onoga ko drži edukacije i ko je došao da uči, te mislim da su te osobine doprinele da Jovana i ja osetimo klik. Najviše mi se svidelo to što sam na radionici dobila informacije koje idu konkretno u srž i što mi je to utrošilo sate istraživanja. Na radionici sam spoznala vrednost ličnog brenda, ali i stekla dodatne tehnike koje su mi pomogle da se povežem sa svojom ciljnom grupom. Dodatna vrednost koju Jovana nudi, a koju nisam imala prilike da doživim na ostalim edukacijama, je njena bezuslovana podrška nakon radionice. Na polju u kom je stručna - marketing, smatram da joj nema ravne, zbog načina na koji prenosi znanje, i mogu je slobodno nazvati enciklopedijom, koja bi mi kada zatražim slala korisne linkove, knjige, kontakte.

Pored teorije i informacija, radionica je doprinela i mom samopouzdanju. Tvrdim da sam nakon razgovora sa Jovanom dobila veliku dozu neustrašivosti, koja je veoma uticala na dalji razvoj stvari. Lansirala sam svoj ebook o emigraciji, koji sam prodala u 500 primeraka, bez prodajne stranice i sa manje od 500 ljudi na instagramu. Sve više sam organizovala live snimke i gradila svoj odnos sa ljudima. Počela sam redovno da pišem newsletter, kroz koji sam uviđala potrebe i probleme ljudi sa kojima sarađujem. Nekoliko puta nedeljno držim konsultacije na temu emigracije, a u martu organizujem svoje prve radionice u Beogradu i Novom Sadu. Rezultata je dosta, što fizičkih, tako i onih koji nisu opipljivi i za koje smatram da imaju još veću vrednost. Ceo ovaj proces je uticao na celokupan kvalitet mog života. Spoznala sam pravu sebe i tvrdim da nikada nisam bila ovako ispunjena i srećna. Preko Jovanine grupe sam se povezala sa velikim brojem divnih i uspešnih žena. Svakodnevno delimo naša iskustva, borbe i dileme, bodrimo jedna drugu i ponosne smo na uspehe koje ostvarujemo.

Osećam da se za mene otvorio čitav novi svet, u kojem žive ljudi slični meni. Iako se oni možda bave slikarstvom ili sportom, a ne pisanjem, povezuje nas želja za doprinosom i konstantnim usavršavanjem. Po prvi put u životu ja i kada sam bolesna radim, ne jer moram, već jer tako želim. Već sada znam da će biti novih priručnika, radionica, kurseva, saradnji, a ono najlepše - znam da neću stati. Vraćam se u Srbiju kako bih nastavila svoju edukaciju za psihoterapeuta i kako bih pokazala da sreća zavisi od nas, a ne od okoline. Hvala Jovani i svim divnim ženama što su doprinele da vrednujem sebe, i što ćemo zajedno da doprinesemo da i druge osobe, slične nama, osete ovu ispunjenost kroz rad na onome što voliš.

Vera je došla radom

Moja priča je roman "Iris" - moj proizvod koji je nastao nakon radionice

Kako sam primenila znanje sa radionice: Prvo - bila sam svesna da moram da pronađem neki svoj način da primenim znanje sa radionice, u početku sam bila zbunjena kako ću sve završiti sa knjigom i nisam imala mnogo vere pre početka procesa. Vera je došla radom.

Imala sam samo završenu knjigu u Word
Jovana prenosi kontakt gde ću odraditi kosultacije o tome kako samostalno da izdam knjigu. Moj plan je bio prvo da izdam sama i prodam dovoljno da povratim uloženo, a zatim možda (kažem možda jer nisam imala veru da je moguće) sarađujem sa nekom od izdavačkih kuća u Srbiji. Planirala sam i prevod knjige na engleski jezik.
Dok sam bila u procesu objavljivanja knjige, uporedo sam radila na sajtu koji je i dalje u procesu unapređivanja: www.imsnezana.com(trenutno se tu nalazi i moj blog)
Počela sam redom da primenjujem znanje sa radionice: Odredila tri društvene mreže kojima ću se posvetiti, jer smatram da nemam dovoljno vremena za više. Prvo sam pokrenula FB stranicu i naučila kako se reklamira putem FB, zatim Instagram gde sam počela da upoznajem ljude sa mojom knjigom (tek tada sam postala svesna zašto je bolje prvo pronaći ciljnu grupu, a zatim prodavati proizvod, ali ko zna zašto je baš ovako ispalo dobro). Imala sam sreće jer sam deo znanja o marketingu pokupila na studijama, ali to nije ni približno sa onim sa čime se susrećemo na radionici.
Izlazi knjiga iz štampe. U kratkom roku okupljam grupu ljudi koji me prate (preko 1000 njih), prodajem 300 knjiga samostalno. Na IG su krenuli pozivi za saradnju.
Pravim video prezentaciju knjige po ugledu na pisce iz sveta.
Stiže ponuda od izdavačke kuće, pristajem, potpisujem ugovor. Planiram promociju na leto.
Osnivam jutjub kanal gde pokrećem priču o putovanjima, jer živim na dva kontinenta i prenosim ljudima iskustvo o tome kako sam prvo samostalno objavila knjigu. (Ovo je trenutno u procesu)

Još uvek usvajam ono što sam dobila na radionici, pošto sam možda tek trećinu implementirala u posao. Što je najsmešnije ovo je ukratko šta sam sve prošla. Mogu misliti kako će biti kada usvojim ostalo. Nisam ni bila svesna šta se sve promenilo od trenutka kada sam sedela na radionici dok nisam sada pročitala na glas. U svakom slučaju, biznis je u procesu razvijanja, pišem drugu knjigu. Sada se zabavljam istražujući naše tržište, ali knjiga je prevedena na engleski jezik tako da se nadam i stranom tržištu. Vidimo se na promociji na leto, kao i Sajmu knjiga. :)

Što čovek jeste, on to biti mora

Ako nismo zadovoljni poslom koji radimo, mestom u kom živimo ili partnerom, trebalo bi da nađemo način da to promenimo. Ništa ne gubimo, a možemo da dobijemo. Godine 2011, imala sam nepunih 25 godina, ali sam se isto bavila astrologijom, već nekih 8 godina. Imala sam grupu na Fejsbuku, ali nisam mogla da živim od toga. Kada mi je klijent iz inostranstva mi je rekao da bi bio pametno da napravim svoj sajt, da bi mogao da me preporuči, meni je to zvučalo kao bajka. Tada nije svako imao svoj sajt ili blog. Drugi problem je bio što nisam znala ni mejl kako da koristim, a kamoli sajt. Šta sam znala? Znala sam astrologiju i da pišem. Onda sam pomislila da nemam šta da izgubim, da stvarno mogu da pokažem nekom šta ja radim, da ne moram da objašnjavam, da samo rad može da govori u moje ime. Sajt se zvao astrontares.net. Onda sam došla do pisanja. Kome pišem? Ko će to da čita? Neverovatno mi je bilo koliko je malo ljudi verovalo uopšte u bilo šta što sam tad radila. Bukvalno sam slušala svakog dana da to nije profitabilno, da ne gubim vreme, da sam mlada. Moj programer mi je dosta pomogao, jer je preko telefona morao da mi objašnjava kako da ubacim tekst, sliku, šta da smanjim i kako uopšte sve to ide, pošto nismo bili u istom gradu. Taj deo je bio, najblaže rečeno, težak.

Prvi sajt astroantares.net je pušten u rad 1.5.2011. Za mene je ovo bio veliki uspeh. Mislila sam da će to čitati samo ljudi koji me vole i znaju. Bilo mi je bitno da svi razumeju ono što sam napisala. Drugi izazov je bio kada sam preko drugarice, sada već saradnice i koleginice Jovane Milošević, došla do Lise, pa do Monda, gde sam i sada astrolog-saradnik. Preko 2 miliona ljudi je čitalo moje tekstove za skoro 8 godina. Sve online i offline novine i magazini su objavili makar jedan moj tekst. Napisala sam preko 4000 tekstova, i to ne samo astroloških. Sada imam i školu astrologije Astrolighthouse, koja je obuka za astrologe i one koji žele da nauče da sami sebi rade horoskop. Postala sam i sertifikovani feng šui konsultant, koji ima i završen kurs dizajna enterijera. Zahvalna sam Jovani Miljanović koja mi je pružila podršku kada mi je baš bilo teško i kad sam se pitala da li sve ovo uopšte vredi. Dve godine posle radionice sam uspela više nego što sam planirala, imam svoje ciljeve, a ne želim da se vratim na neki posao od 9 do 17. Radim na sebi i na svojim snovima, jer to su ciljevi. Nadam se da će nekom pomoći moja priča da ne odustaje, jer to je jedino bitno, da ne odustanemo od sebe. Što čovek jeste, on to biti mora.

A gde ću sa konjićima?

Veliki sam prirodnjak i ljubitelj životinja koji je od rođenja znao da će se baviti konjičkim sportom. Jedva sam dočekala da napunim deset godina, jer su tada primali nove članove u konjički klub, bilo je to dugo čekanje. Davne 1983.sve je bilo nekako drugačije nego sada, bilo nas je malo, ali mi smo bili pravi ljubitelji koji su se mnogo trudili godinama da budu najbolji u tom sportu. Svakodnevno smo biciklom odlazili na trening 12km u jednom pravcu, terenirali i istim putem se vraćali da učimo i idemo u školu.

Kao takmičar i član reprezentacije putovali smo često na takmičenja u preponskom konjičkom sportu. Pobeđivala sam, osvajala pehare i medalje i isto tako naučila da gubim. Povrh svega stekla sam puno prijatelja sa kojima se i danas družim. Bilo je to vreme stare Jugoslavije. Prošli smo embargo, ratove i tugu. Nekako se to 90tih godina ponovo vratilo, i tada sam se bavila sportom sa istim žarom, ljubavlju i entuzijazmom. Imala sam omiljnene ljubimce i prave borce na takmičenjima pastuva Laleta i kobilu Marpu. Odraslo se, zaposlila sam se u osiguravajućem društvu što nije nimalo ličilo na posao iz snova kao što i nije. Udala sam se i rodila tri dečaka.

Ljubav prema sportu je uvek tinjala u meni i pored svih poslovnih i porodičnih obaveza i 2011.eksplodirala! Rodio se Pony kutak na petrovaradinskoj tvrđavi, kao ideja da na jednom mestu okupi konje, decu i porodicu! Nabavila sam jednog ponija za druženje sa deco, pa još jednog..sada ih ima 5. Postepeno od usta i usta, bez mnogo interneta pristizali su ljudi slični meni. Koji su želeli da svoju decu upoznaju sa ovim predivnim stvorenjima i da deci razvijaju prave vrednosti života. Ponz kutak je do sada izveo 6 generacija klinaca koji su počinjali sa 3 godina da jašu, rade vežbe ravnoteže, samostalno upravljaju sa konjem u kasu, pa čak i preskoče poneku preponu. Đto je najvažnije ta deca izrastaju u prave ljude, a ja sam dobila puno, puno svoje dece. Nisam ni bila svesna koliko ispunjavaju dečji osmesi, njihova trema pred trening kao i roditeljsko zadovoljstvo.

Kako sam postepeno učila na temu interneta i marketinga ideje su se širile. Napravila sam uz podršku supruga web šop (www.ponyshop.rs) na temu konjičke opreme i svega i svačega za ljubitelje konja. A sada želim da napravim posebnu kolekciju garderobe za decu, male đzokeje i jahače koji je stil koji ide uz konjiće, rančeve i farmere. Smišljam... Jovanu sam upoznala davno, pre jedno 5 godina kod Neve Rajković na radionici Manifesting, i već tada sam znala da je drugačija od mene i mnogih drugih. Tako mlada je delovala da nema nikakvog straha, da ide u pravcu gde želi..za razliku od nas mnogih koji smo samo mislili da želimo. Posle te radionice sam postala jača i uz naučene tehnike sam krenula napred.

Na Jovaninoj radionici sam prvenstveno dobila vetar u leđa, jer sam dobila smernice na koje sve načine može da se radi i zaradi putem interneta. Ali i dalje imam puno posla na temu edukacije kako bi uspela da upotrebim naučeno. Nisam znala kako konjiće da ubacim u celu priču, a sada vidim da su oni odskočna daska u poslu iz snova. Uvek će biti tu kao ljubav koja motiviše i stvaraće nove ideje. Pratim redovno Jovanine postove, videa i uvek saznam nešto novo i korisno što mi puno znači!

Pobedite svoje strahove i ograničenja koji vam ne donose ništa dobro

Sada kada pogledam unazad, čini mi se da sve ono što sam prošla i izazove koje sam imala na ovom putu pripremalo za ovo što sada radim. Kao da me je testiralo da li sve ovo dovoljno jako želim. A ja, ja sam svaki put dok sam trenirala ili smišljala neke nove recepte znala da se tome moja duša raduje i da u tome uživam celim svojim bićem. Sa porodicom, dvoje male dece, kreditom i mesečnim obavezama često sebi nisam dozvoljavala da odlutam čak ni u mislima tamo gde sam se plašila, a želela da budem. Um me je sprečavao. Um, a sa njim i logika. Držala sam se poznatog, učaurena u nešto što treba i šta je društvo i okolina od mene očekivala. Ovakve unutrašnje borbe i strahove sam imala više od godinu dana. I onda sam se jedno jutro probudila i više se nisam plašila. Pobedila sam onaj deo sebe koji mi nije služio, ego koji mi nije dao da napredujem i razvijam se u pravcu u kojem sam želela. Hvala bogu, imala sam divnu podršku supruga koji mi je dao vetar u leđa da napustim posao u kojem sam od asistenta u prodaji došla do brench managera i tu stala, jer više nije bilo prostora da idem gore. Rekla sam doviđenja sistemu koji je pokušavao dugi niz godina da me ukalupi, da me zastraši, i osvestio da jedino za šta sam radila su bili njihovi snovi, a ne moji. Radila sam u smenama, dolazila kući kasno, devojčice nisam viđala, a njihovo odrastanje i prisustvo mame nije moglo da čeka. Od 2017. godine uz bogato iskustvo od 15 godina u fitnesu počinjem da radim online couchinge i planove ishrane, da pomažem ženama da se osećaju dobro i izgledaju još bolje.

Vetar u leđa: Misao koja me je pratila na mom putu promene bila je - Marina, ukoliko želis nešto da se promeni, nešto moraš promeniti. Odluke sam donosila sama, ali mi je bilo veoma bitno da se u tim ključnim momentima okružim ljudima koji me nadahnjuju i koji me podržavaju na tom putu promene. Jedna od njih je svakako i bila Jovanina radionica od Hobija do Posla, kao i divne žene koje sam upoznala na njoj, sa kojima se i danas čujem i razmenjujem neke nove ideje i planove za saradnju.

Rezultati: Promene kojima težim ispunjavaju moju svakodnevnicu sve češće. Osećam slobodu. Radim kad želim i koliko želim. Kada imam puno posla dešava se da budem budna do kasno u noć, ali me svaki momenat duže u kontaktu sa nekim devojkom ili ženom dodatno ispuni, kada znam da sam deo njenog fenomenalnog puta promene, ka srećnijoj i ispunjenijoj verziji sebe. Sredinom februara mi je izašao web sajt www.marinabodyfit.com na kojem sam radila zadnjih godinu dana koji beleži veliku posećenost. Broj devojaka sa kojima radim se udvostručio, a sa njima i njihovim zadovoljstvom i moje srce svaki dan sve više raste. Ushićenje i ljubav koju mi šalju posle tromesečne saradnje ne mogu rečima opisati.

Dodatna vrednost: Kada počneš da radiš na svojim snovima, nekako se posloži da se oko tebe nađu žene sa kojima možes da podeliš tu istu energiju i magiju. Posle radionice upoznala sam jednu divnu Tamaru koja pravi nakit od perja, Anu koja će da osvoji svet u filmskoj industriji, Aleksandru i njenu ljubav prema poslu, davajući savete iz psihologije, Katarinu koja pravi extra sjajne i zabavne obroke za decu, carobne ruke žene iza koje stoji ime Sara Key, i toplotu rucno radjenih unikatnih pletenih odevnih predmeta jedne Novosadjanske.

Inspiracija je svuda oko nas
Inspiracija - to smo mi!

Znate ko sam ja ali
da li znate ko smo MI?

Pobedite svoje strahove i ograničenja
koji vam ne donose ništa dobro

Vizualizujte uspeh

A gde ću sa konjićima?

Što čovek jeste, on to biti mora

Napravi prvi korak i vidi šta će se desiti!

Razbij predrasude i zapleši sa izazovima!

Dobila sam punu stipendiju

Vera je došla radom

Otvorila nam je oči šta možemo
sa ovim što imamo

Poseban odnos prema biznisu
i prema klijentima

Ova devojka zna
o čemu priča.

Zajednica žena je izuzetno važna i moćna

Saveti i za nas, blogging veterane!

Blog kao
glavni izvor prihoda

Nesebična podrška

Učitelj se pojavi
onda kada si spreman

Imam nekoga da me ohrabri ali i da uputi konstruktivnu kritiku

Sa 53 godine sam napravila zaokret od 180 stepeni

Oduvek su me sputavali da radim ono što zaista želim jer “od toga nema hleba”

“Moraš da kreneš u tu priču, odlična je"

Nekako „slučajno“ mi je i ona iskočila na Instagramu i odmah sam znala da ima nešto za mene

Jovanina priča se uvuče
u glavu kao stalni podsetnik

Podignite svoj biznis na viši nivo ali ne izgubite sebe

Workshop organized by a woman for women

U znanju je moć!

Pokreni se!

Vetar u leđa u pravom trenutku!

“Call to Action”

Podignite svoj biznis na viši nivo ali ne izgubite sebe

Želiš da podeliš svoju priču?

Mi želimo da je čujemo!

Newsletter

Blog/FAQ:

Informacije:

Radionice:

Inspiracija je svuda oko nas Inspiracija - to smo mi!

Znate ko sam ja ali da li znate ko smo MI?

Pobedite svoje strahove i ograničenja koji vam ne donose ništa dobro

Vizualizujte uspeh

A gde ću sa konjićima?

Što čovek jeste, on to biti mora

Napravi prvi korak i vidi šta će se desiti!

Razbij predrasude i zapleši sa izazovima!

Dobila sam punu stipendiju

Vera je došla radom

Otvorila nam je oči šta možemosa ovim što imamo

Poseban odnos prema biznisui prema klijentima

Ova devojka znao čemu priča.

Zajednica žena je izuzetno važna i moćna

Saveti i za nas, blogging veterane!

Blog kaoglavni izvor prihoda

Nesebična podrška

Učitelj se pojavionda kada si spreman

Imam nekoga da me ohrabri ali i da uputi konstruktivnu kritiku

Sa 53 godine sam napravila zaokret od 180 stepeni

Oduvek su me sputavali da radim ono što zaista želim jer “od toga nema hleba”

“Moraš da kreneš u tu priču, odlična je"

Nekako „slučajno“ mi je i ona iskočila na Instagramu i odmah sam znala da ima nešto za mene

Jovanina priča se uvuče u glavu kao stalni podsetnik

Podignite svoj biznis na viši nivo ali ne izgubite sebe

Workshop organized by a woman for women

U znanju je moć!

Pokreni se!

Vetar u leđa u pravom trenutku!

“Call to Action”

Podignite svoj biznis na viši nivo ali ne izgubite sebe

Želiš da podeliš svoju priču?

Mi želimo da je čujemo!

Newsletter

Prijavi se i prvi saznaj sve o najnovijim radionicama, kursevima i poklonima!

Blog/FAQ:

Informacije:

Radionice:

Inspiracija je svuda oko nas
Inspiracija - to smo mi!

Znate ko sam ja ali
da li znate ko smo MI?

Pobedite svoje strahove i ograničenja
koji vam ne donose ništa dobro

Otvorila nam je oči šta možemo
sa ovim što imamo

Poseban odnos prema biznisu
i prema klijentima

Ova devojka zna
o čemu priča.

Blog kao
glavni izvor prihoda

Učitelj se pojavi
onda kada si spreman

Jovanina priča se uvuče
u glavu kao stalni podsetnik