Jovana Miljanovic blog post

Na Biznis Bazi je jedna cura postavila pitanje koje me je ubolo.

Zapravo je osećaj bio kao da me je pesnicom udarila u stomak i izbila mi vazduh.

Pitanje mi je bilo bolno poznato, jer sam ga i sama postavljala svakog dana sebi, počev od trenutka kada sam završila na operaciji tumora 2017. godine.

Pitanje je bilo usmereno Jeleni Blagojević i meni i glasilo je:

Kako vi to kao čujete unutrašnji autoritet ili intuiciju?

Ja sam od osnovne, preko srednje, faksa i potom doktorata navikla da slušam i čujem glas spoljnih autoriteta.

Ne znam više ni koji je moj glas niti čujem taj unutrašnji osećaj o kome govorite koji me usmerava u životu.

Ja sam na nekoj prethodnoj Biznis bazi pričala o tome kako sam 2017. godine počela ponovo da upoznajem sebe i vraćam se nazad u svoje telo.

Navila bih tada alarm nekoliko puta dnevno na telefonu da me pita: Kako si? Jesi gladna? Jesi žedna? Jesi umorna? Šta ti treba sada?

Ovo zvuči glupo, ali meni je bilo neophodno, jer sam kroz životne situacije i traume naučila da se totalno isključim iz svojih emocija i potreba i put nazad do njih je za mene bio dug, spor i težak.

Na neki način i dalje traje.

Više mi ne treba podsetnik na telefonu da bih znala da li mi se jede meso ili supa, pije voda ili kafa, šeta ili odmara na krevetu, ali i dalje postavljam sebi ova pitanja svakog dana, jer je lako u ovom nenormalnom svetu izgubiti kontakt sa sobom.

Posebno za nas koji smo bili u situacijama tokom života da vešto napustimo svoje telo i pobegnemo u glavu.

Vreme je da se vratimo kući!

Ova pitanja ti mogu pomoći, ali poslušaj me i postavi ih sebi na papiru.

Skupljaj primere kada si u prošlosti od malena znala nešto ili bila sigurna u nešto i bila u pravu iako su te odrasli ili autoriteti ubeđivali da nemaš pojma šta pričaš.

Šta u ovom trenutku tvog života znaš, a pretvaraš se da ne znaš u bilo kojoj oblasti života?

Šta u ovom trenutku tvog života osećaš, a pretvaraš se da ne osećaš u bilo kojoj oblasti života?

Gde u ovom trenutku tvog života ne govoriš, a trebalo bi da progovoriš?

Šta u ovom trenutku radiš iako ti se ne radi, ali misliš da mora ili treba?

Ako ti teško ide da pristupiš odgovorima kreni od ove liste:

Lista stvari koje znam!

Može da bude malo i glupo poput moje liste:

• Znam da mrzim moderna mermerna kupatila koja često viđam u hotelima. Podsećaju me na veliku grobnicu.
  
  
• Znam da volim domaću kafu bez mleka i šećera.
  
  
• Znam da se poslednjih godinu dana osećam lepo i prijatno u Tivtu, Milanu i Londonu i da se osećam nemirno i nebezbedno u Njujorku, Istanbulu i Budimpešti.
  
  
• Znam da sam spremna da kreiram sebi novi radni prostor za Zoom pozive i pisanje, ali još ne znam kako tačno želim da izgleda.
  
  
• itd.

Ovo je tip liste koja me uvek vrati sebi kada se pogubim.

Poenta je da napišeš stvari koje niko sem tebe neće ni čitati, tako da možeš da kažeš iskreno da ne voliš nešto što većina voli ili se makar pretvara da je tako, jer je u trendu 🙂

Možeš da kažeš iskreno da ti je nekada omiljeni grad sada izvor buke i nemira ili da znaš da si spremna za nešto novo, ali da još skupljaš delove puzle i odlučuješ kako će to nešto da izgleda.

Prati mrvice pored puta kao u Ivici i Marici i naći ćeš svoj put nazad do sebe.

Ma kako dug on bio vredan je da se na njega pođe.

Mlađa verzija tebe to zaslužuje.