Jedna odluka koja menja sve.
Prosečna osoba donese 35.000 odluka tokom dana.
Zašto se onda toliko ljudi muči sa kvazi neodlučnošću kada treba doneti odluku za bitne stvari u životu?
Zato što problem nije u tome što ne znamo ili ne možemo da donesemo odluku, već u tome da biramo da je ne donesemo iz skrivene dobiti.
Skrivena dobit nedonešene odluke je ostati tamo gde si sada jer je tu sve poznato.
Nekomforno je doneti odluku koja te tera da to napustiš, iako te tamo čeka nešto bolje.
Logika je šuplja i ona kaže bolje vrabac u ruci nego ptica na grani.
Ta ptica na grani za nekoga je strah od neuspeha, mada za većinu žena sa kojima radim od 2016.godine to je zapravo strah od uspeha.
Većina je sa neuspehom na ti a sa uspehom na Vi.
Uspeh zahteva promenu.
Šta ako ti odjednom počneš ozbiljnije da zarađuješ:
- pa onda više ne možeš sa prijateljima da pljuješ bogate ljude?
- pa onda više ne možeš sa porodicom da se složiš da je bogatstvo dostupno samo pokvarenim i bezobzirnim ljudima?
- pa više ne možeš sa drugaricama da pričaš da su žene koje imaju biznis sigurno lošije majke od vas?
Ovo ti sve servira tvoje nesvesno, ali ti znaš da si stvorena za više iako u ovom trenutku ne donosiš odluku da sebi to više i dozvoliš.
Prepoznaj čiji glas ti servira te strahove, jer tvoj nije sigurno!
Tvoj glas je onaj koji si stavila na čekanje dok si brinula o svojoj deci, partneru, roditeljima, prijateljima, kolegama.
Hajde da ovaj put odluku ne donse tvoje nesvesno, i usudiš se da sagledaš i drugu stranu novčića.
Šta ako ti odjednom počneš ozbiljnije da zarađuješ:
- pa onda inspirišeš prijatelje da se i oni pokrenu iz učmalosti, jer shvate da je moguće?
- pa onda inspirišeš svoje roditelje da promene uverenja o tome kako novac utiče na ljude?
- pa onda inspirišeš muža da se i on mrdne sa mrtve tačke, napusti posao koji mrzi i započne onaj biznis o kojem priča svaki put kad se opusti uz roštilj vikendom sa drugarima?
Šteta je doneti odluku pre nego što daš sebi vreme da odgovoriš na pitanje A ŠTA AKO USPE, i sagledaš i ovu drugu stranu novčića.
Većina odluka koje donosimo nišu naše već tuđe odluke.
Neko je davno doneo neku odluku za nas i mi sada živimo po tome, bez da je preispitamo.
Taj neko je roditelj ili staratelj, učitelj ili prijatelj ili neko deseti, a te odluke su o tome kako „neko kao mi“ treba da živi, radi, oblači se, priča, sa kim treba da spava, kako treba da troši svoj novac i gde treba da letuje.
Čim čuješ reč „treba“ upali crvenu lampicu u glavi i zapitaj se:
Ko kaže?
Koliko je ženama potrebno da zarađuju.
Hajde da uzmemo tu rečenicu kao primer, jer je to tema kojom se bavim u radu sa klijentkinjama od 2016.godine.
Hajde da se na trenutak zapitamo zašto?
Kome odgovara ako je to tako?
Za koga je bolje da je to tako?
Zbog čega je nekome lakše ako je to tako?
Da li je suma na mom računu sa kojom sam zadovoljna moja želja i potreba ili navežbana priča koju sam serviranu progutala i po kojoj živim?
Logično je da ne možemo da preispitujemo svaku odluku od kada ustanemo, jer bi to bilo nemoguće i neodrživo, poludele bismo, ali svakako treba da preispitamo odluke koje donosimo ili ne donosimo kada je u pitanju jedna određena stvar na koju smo fokusirane tj. cilj koji želimo da postignemo.
Razmišljala sam o tome kako sam za deset godina dospela dalje nego što gde je mlađa verzija mene sanjala da bude i kako je to rezultat gomile odluka koje sam morala da donesem koje su me dovele tu gde sam danas.
Kako sam morala da naučim da budem ok sa teškim i neprijatnim emocijama, bolom, usamljenošću, tugom, razočarenjem, kritikom, mržljom, ljubomorom i zavišću i projekcijama drugih ljudi, nošenju sa ličnim i poslovnim neuspehom i strahom da bih uspela da donesem te odluke i stanem iza njih.
Morala sam da preuzmem kompletnu odgovornost kako za donošenje odluke tako i za posledice istih onda kada mi se nisu sviđale.
Evo nekih važnih odluka koje sam donosila tokom svog života koje su me dovele ovde gde sam danas:
- da krenem da učim francuski i engleski jezik od pete godine
- da polažem CPE, IELTS, TOEFL, DALF ispite nemajući ideju kada će mi koristiti, ali znajući da hoće
- da krenem da plaćam psihoterapiju u srednjoj školi kada mi je 50eur zvučalo kao što mi danas zvuči 5000eur za seansu od 50min
- da ulažem novac, vreme i energiju u knjige, koučing programe i biznis mentore
- da radije provedem novogodišnje veče sama nego u lošem društvu
- da sa 21.godinom odem da studiram na biznis školi u Americi
- da budem ok sa tim da drugi ljudi, čak i najbliži, često ne razumeju moje životne izbore i odluke do mnogo kasnije kada mi više ni ne bude bitno da me razumeju ni podrže, jer je već evidentno da sam znala šta radim i kada oni nisu kapirali
- da živim minimalistički, jer verujem da stvari koje posedujemo vrlo lako mogu da počnu da poseduju nas, ako ne vodimo računa o svojim izborima
- da eksperimentišem sa ishranom dok nisam pronašla onu koja mi odgovara tek sa 29. godina
- da eksperimentišem sa treningom dok nisam pronašla onaj koji mi prija tek sa 29. godina
- da naučim da postavim granice kada se osećam da ih neko gazi i da biram da radije izgubim odnos sa nekim nego odnos koji gradim sa sobom
- da stavim sebe na prvo mesto i naučim razliku između moje bitno i tuđe hitno
- da ne radim ništa što čini da se osećam kao da izdajem sebe ma koliko se to ne sviđalo ljudima do kojih mi je stalo bilo da su to porodica, prijatelji ili klijenti
- da budem ok sa tim da su neki odnosi samo sezonski i da uživam u njima kao da su životni dokle god da traju
- da redovno preispitujem i iznova biram odnose sa ljudima oko mene, mesto u kojem živim, način na koji živim, frizuru koji nosim, stvari koje nosim, knjige koje čitam, način na koji putujem…
Napravi listu odluka koje su tebe dovele ovde gde si danas.
Zatim uloži sat vremena da uz omiljenu kafu zapišeš koje to odluke biraš da doneseš danas kako bi postala osoba koja želiš da budeš.
Koje odluke biraš da doneseš već danas?
Ako odabereš da nam se pridružiš u Biznis bazi mogu da ti garantujem da ćeš nakon samo nekoliko meseci programa biti na posve drugom mesto u glavi i biznisu.
Program je za tebe ako:
- ako uspešno pomažes klijentima već neko vreme i želiš da pređeš na online rad i dođeš do više ljudi
- ako imaš finansijske rezultate, ali želiš da oslobodiš vreme i energiju i podigneš sve na viši nivo
- ako nemaš jasan biznis model u glavi, jer i dalje radiš u firmi, ali znaš da želiš da jednog dana živiš od svog onlajn biznisa
Ne moraš da znaš kako, ali moraš da znaš svoje zašto.
Zašto je KAKO nebitno?
Da znaš kako već bi to postigla.
MEĐUTIM:
- Ako ne znaš da razlikuješ šta je shit, a šta legit od biznis saveta online trošiš dragoceno životno vreme i energiju u prazno
- Ako ne voliš sebe i nemaš zdravo samopouzdanje onda nećeš moći da imaš veru koja je neophodan sastojak kada nemaš jasno kako
- Ako nemaš podržavajuće okruženje i jedina se baviš tim poslom biće ti nebrojano puta teže da uspeš od nekoga ko ima sistem podrške
Većina ljudi nikada ne otkrije za šta je stvarno sposobna.
Spreči ih strah, nesigurnost i manjak podrške.
Neotkrivanje toga šta je stvarno za tebe moguće ne bi smelo da bude opcija u ovom jednom životu koji imaš.
Tužno je napustiti ovaj svet bez da istražiš i umnožiš darove koje ti je Bog dao.
Tužno je doći do kraja života i shvatiti da si živela SVOJ život po TUĐOJ meri!
Žene često vole da se pohvale da mogu sve same.
Mogu i ja, ali neću.
Biram da ne radim sve sama, jer sam shvatila da na taj način izolujem sebe od drugih, uskraćujem drugom mogućnost da mi pomogne i bespotrebno trošim svoje vreme i energiju na gluposti umesto da je čuvam za ono u čemu sam nezamenjiva.
U poslu kao i u životu plaćamo kako god okreneš.
Sama ili sa mentorom plaćaš svakako.
Obe opcije imaju vremensku, finansijsku i energetsku cenu.
Trošak da radiš sama:
- Živci, vreme, energija i gubljenje novca kao posledica su cena toga, jer ne znaš najbrži i najsigurniji put, nego ideš naokolo, probas 300 stvari i gubis samopouzdanje.
- Nemaš koga da pitaš za usmerenje i tražiš feedback.
Većina žena ne smatra da su one svoja najvrednija investicija.
To nije zato što to nisu nego zato što nisu vežbale da grade to uverenje i da ga potvrđuju u praksi.
Moramo da naučimo da svesno biramo svoje misli i donosimo svoje odluke, a ne da delamo iz starih naučenih šablona i socijalizacije.
Da bi verovala da je moguće i da će ti se neka investicija isplatiti ti moraš da veruješ u sebe, a tu leži problem, jer većina žena ne veruje u sebe i ne voli sebe i zato je psihoterapija prva stanica.
Bez toga ne ulaži ni u kurseve ni u grupne programe.
Kada neko ne veruje u sebe njemu deluje:
- Zvuči sebično uložiti toliki novac u sebe ako to nešto nije odmah vidljivo kao tašnica koju kupiš u radnji, a ona se odmah pojavi na tvom ramenu.
- Ne zaslužujem ja to, jer nisam još uvek primenila sve besplatno.
Osoba u tom stadijumu smatra da može to nekako sama da izbunari besplatno, jer ne vrednuje svoje vreme pa joj deluje lakše da kopa danima i ne iskopa tačnu informaciju umesto da odgovor dobije u par sekundi kada postavi pitanje osobi kojoj je platila da joj pomogne.
Žene su učene kroz odrastanje da treba da daju vreme, novac i energiju drugima, pa tek onda sebi.
Na primeru moje pokojne bake koja je uvek insistirala da ruča naše ostatke, a nije želela da sedne sa nama za sto iako je kompletan ručak ona kuvala satima pre nego što smo mi došli.
Ona je odrasla u kući gde žena jede poslednja, jer služi svima i donosi pića i dok svi ne jedu ona neće ni sesti ni jesti!
A onda će jesti ostatke sa naših tanjira stojeći u kuhinji, a ne toplu hranu kao mi za stolom!
Moj tata je svaki put vodio razgovor sa njom da bi je ubedio da sedne i ruča sa nama, jer je nama to vreme sa njom i razgovor sa njom veći poklon od hrane koju nam je spremila.
Bilo joj je teško da to prihvati kao istinu, ali je povremeno izlazila u susret tom zahtevu.
Preminula je sa 90. godina u svom domu i dalje verujući u stvari koje nemaju smisla.
Hajde da naučimo od nje kako ne treba.
Naučene smo kroz medije i magazine da je bolje kupiti magične proizvode koji su instant rešenje, da bi bile mršave i lepe po aktuelnim standardima, pa ćemo onda tako kada damo pare i promenimo lični opis „zaslužiti sreću“.
Naučene smo da je bolje da se malo bocneš, ugradiš silikone i nakačiš veštačku kosu da budeš atraktivnija suprotnom polu, bez obzira što se gušiš u duševnom bolu.
Jer nije ni bitno kako se osećaš ako drugima lepo izgledaš zar ne?
Niko se ne iščuđava kada neko uloži hiljade eura u novo telo i odelo, ali ako daš novac na rad na glavi ili investiraš u svoj biznis to je svima šokantno i neodgovorno, zar ne?
Sigurnije je uložiti u torbicu i izađi iz radnje sa njom na ramenu nego uložiti u sebe i onda preuzeti odgovornost da ti se načinjena investicija vrati i isplati, jer se rezultat nece pojaviti na tvom ramenu magično kao što se pojavi torbica samom akcijom davanja novca.
Nemam ništa protiv toga da svaka žena troši svoj novac kako god želi bilo da ga je sama zaradila ili joj ga je neko dao.
Ono što je bitno da svaka žena svoj novac troši SVESNO a ne da bi ugađala svima osim sebi.
Ako svesno BIRAŠ da uložiš u biznis mentora i katapultiraš svoj biznis, mindset i strategiju na sledeći nivo čekam te u Biznis bazi.
Ako imaš pitanje tipa:
- Da li je ovo za mene u ovoj situaciji…
- Brine me ovo…
- Imam ovu misao koja me koči da se pridružim…
- Da li program obuhvata x…
- Da li ćeš pričati o ovome u programu…
Piši mi slobodno 🙂
Evo šta još možeš da pogledaš na prodajnoj strani:
- YouTube serijal Upoznaj žene sa Biznis baze gde možeš da čuješ, vidiš i upoznaš žene sa programa. Imamo puno žena koje i dalje rade u državnoj službi ili školama ili domovima zdravlja. Imamo puno lingvista, pedagoga, samohranih mama, žena u inostranstvu, preko 10 doktora nauka itd.
- Lične priče polaznica koje su nam slale napismeno
- Primeri kako izgleda Zoom koučing poziv
Vidimo se na sledećem pozivu u Biznis bazi! 🙂
