Jovana Miljanovic blog post

U životu su te sigurno tokom osnovne ili nekada kasnije nazivali debelom, glupom, klošarkom, ružnom, ćoravom i ostalim epitetima baš kao i mene.

 

Kako god da si izgledala, nekome se nisi sviđala.

 

Možda si i kod kuće ili u porodici dobijala epitete koji su samo odslikavali mentalno stanje ljudi koji su ti ih dodeljivali.

 

Kao da su dok smo bili deca odrasli zaboravili da nam kažu da imamo izbor koga slušamo i da nije svačije mišljenje podjednako važno.

 

Nije ni njima verovatno imao ko da kaže.

 

Nisu nam rekli da ne moramo da prihvatimo tuđe definicije o nama, jer nas one ne određuju, one više govore o mentalnom i duševnom stanju osobe koja ih nudi nego o nama kojima su namenjene.

 

Nisu nam rekli da ne moramo da živimo u prošlosti, jer je ona završena.

 

Kao što imamo izbor da budemo gojazni jer imamo lošu genetiku, ili da preuzmemo odgovornost za to da ćemo ostati gojazni ako ne promenimo navike i izbore koji su nas doveli do toga da svom telu dajemo više hrane nego što mu treba, isto tako možemo da se rešimo viška mentalne masti koja nas koči u procesu kreiranja života po svojoj meri.

 

Što brže odgovori na ovo bez razmišljanja.

 

Šta ti padne na pamet kada čitaš:

 

Ja sam neko ko…

 

Da li si pomislila: uvek kasni, pije previše, kasno leže da spava, neodlučna sam, nesigurna?

 

Da li si potrčala u prošlost da pronađeš definiciju toga ko si ti u sadašnjosti?

 

Jesu li to uopšte tvoje reči?

 

Ko ti je prvi put to rekao o tebi i zašto si mu poverovala?

 

Seti se da više nisi dete.

 

Imaš pravo da promeniš mišljenje, revidiraš granice i pronađeš nove dokaze KO SI TI DANAS i šta je sve za tebe moguće.

 

Bolje pitanje od toga ko si danas jeste ko biraš da budeš za mesec dana, za godinu dana ili tri.

 

Ti nisi tvoja porodica.

 

Ti nisi reči ljudi iz osnovne škole.

 

Ti nisi ono što je učiteljica rekla kada si loše uradila domaći.

 

Ti nisi greška.

 

Ti praviš greške.

 

Kao i ja, kao i svi koji su živi i trude se najbolje što znaju.

 

Kao svako ko je ikada hodao zemljom.

 

Ti nisi čak ni tvoje misli o sebi.

 

To nisu činjenice zapisane u kamenu.

 

To je izbor koji si jednom napravila.

 

Možda si ga napravila tako davno da se više ne sećaš ni kada, ni kako, ni zašto.

 

Naše misli su naši mali svakodnevni izbori koje često nažalost nesvesno donosimo, a one kreiraju naše emocije, motivišu naše akcije i pomažu nam da kreiramo željene rezultate u svom životu.

 

Tvoje greške i tvoja prošlost nisu pokazatelj onoga gde ideš.

 

Tamo gde ideš možeš stići ako danas doneseš odluku da kreneš drugačije da gledaš na život i treniraš um da vidi i kreira prilike a ne da stalno traži izgovore.

 

To zvuči lako, ali nije tako.

 

Ako izabereš da izađeš iz uloge žrtve, traži pomoć jer će ti na tom putu biti neophodna.

 

Iz srca ti želim da pružiš sebi priliku da te kroz rad sa psihoterapeutom neko možda prvi put u životu aktivno sasluša i zapravo čuje.

 

Da možeš da se žališ, kukaš i izduvaš za sve ono za šta nisi imala kome.

 

Da napišeš novu priču o svojoj prošlosti i sklopiš raspale delove u celinu koja za tebe ima smisla.

 

Da odlučiš da preuzmeš odgovornost za svoju prošlost kako bi svesno kreirala svoju budućnost.

 

Šta te je dovelo ovde gde si danas? 

 

Specifična kombinacija misli, emocija, šablona ponašanja, uverenja, navika… – sve je to kreiralo tvoj trenutni identitet.

 

Sve te je to spakovalo u jedan boks na osnovu kojeg ti sada biraš da veruješ šta je za tebe moguće.

 

Ali prognoza nije dijagnoza.

 

To što je sada oblačno ne znači da više nikada neće izaći sunce.

 

Tvoja slika o sebi je samo tvoja priča o sebi.

 

Važno je da znaš da ona ne mora i ne treba da bude vezana za prošlost.

 

Ona može da bude vezana za budućnost i ono gde ideš.

 

Za osobu koja svakodnevno postaješ.

 

Počni da vežbaš da misliš o sebi kao o onoj verziji koja postaješ, a ne kao o skupu grešaka koje moraš da ispraviš (da smršaš, zarađuješ više, kreiraš nova prijateljstva…).

 

Nekada su ta naša uverenja o svetu i sebi toliko duboko ugravirana na podsvesnom nivou da mi zbilja nemamo ideju zašto sebe sabotiramo u nekim stvarima kada nam deluje da sve činimo da u nečemu uspemo, a ne da nam se.

 

Deluje nam da je svet takav kakog ga mi vidimo, nemajući ideju da se u našoj zgradi sada dešava 10 paralelnih realnosti i da je svako ubeđen da je realnost baš onakva kakva on misli da jeste.

 

Maksvel Molc (Maxwell Maltz) priča u knjizi Psycho cybernetics o konceptu ličnog termostata:

 

• Šta ti misliš da je moguće u tvom životu?
• Šta ti misliš da neko kao ti zaslužuje od života?

 

To su razlozi zašto ne možeš da postaneš nešto što ne veruješ da je moguće za tebe.

 

Hajde da uzmemo primer da u teoriji hoćeš da budeš bogata osoba i priuštiš sebi život kakav želiš, ali veruješ da bi puno novca tebi donelo stres, jer ne znaš da upravljaš njime, da on uništava odnose i da veliki novac nije ni moguć za nekoga kao što si ti.

 

Onda se desi da dobiješ šesticu na lotou, ali tvoj unutrašnji termostat kaže da to nije ono što ti pripada.

 

Onda radiš sve što je u tvojoj moći da se što pre nesvesno rešiš tih para i da sve bude normalno kao što je i inače, jer smo mi ljudi bića navike i volimo da nam je sve uvek poznato i normalno.

 

Čak i kada nam je neprijatno i bolno mi radije biramo poznato i normalno nego novo i neistraženo.

 

Nekada nismo ni svesni gde sve i kako sebe sabotiramo, ali sve što treba jeste da pogledamo šta pričamo da želimo a još nemamo i da začeprkamo ispod i vidimo koje uverenje nas koči i stoji na putu akcije ka tome.

 

Kako to onda izgleda u praksi?

 

Za svakoga drugačije, ali za mene je bilo ovako.

 

Morala sam da srušim svoj trenutni svet i sagradim novi.

 

Da budem otvorena za bol, tugu i razočaranje.

 

Da priznam poraz, ali da se ne identifikujem sa njim.

 

Da momentalno prestanem da krivim sebe, jer da sam znala bolje uradila bih bolje.

 

I tačka.

 

Niko nas ovome nije učio.

 

Šta onda možeš da radiš dalje?

 

Da elegantno kreneš da gradiš svoj novi svet od nule počev od danas.

 

Da kreneš da nalaziš primere kako si sve do sada poverovala u misli koje su ti drugi servirali na tacni.

 

Šta su drugi pričali o tebi i životu iz njihovog ugla, a kada si ti i zašto napravila izbor da u to poveruješ.

 

Da shvatiš da su to bila mišljenja drugih nesigurnih ljudi, a ne univerzalne istine.

 

Kada primetiš da živiš po skriptima koje si dobila a da nisi išta igde potpisala, shvatiš da imaš izbor da ih baciš u kantu i kreneš od nule.

 

Da izgradiš novo i zdravo mišljenje o sebi i svetu kao bezbednom mestu.

 

Možeš da izabereš u šta biraš da veruješ nadalje.

 

Možeš da kreneš da pozajmljuješ uverenja od ljudi koji ih već žive.

 

Na primer, od uverenja da je nemoguće na pošten način zarađivati do uverenja da je možda i moguće za nekog tamo, a samim tim i za tebe.

 

Znači, počneš od toga da postoji mogućnost da živiš lepo radeći ono što voliš, da doprinosiš drugima umnožavajući darove koje ti je Bog dao i uživaš u tom procesu.

 

Pa onda ideš korak dalje: neke žene to rade već danas.

 

Pa korak dalje: možda i ja mogu jednog dana.

 

Pa korak dalje: moguće je i za mene da radim ono što volim i da sam finansijski kompenzovana za to od strane mojih klijenata.

 

Pa korak dalje: Čim imam želju u srcu mora da postoji neki način da je ostvarim.

 

Daj sebi vremena.

 

Nisi došla preko noći ovde gde si sada.

 

Nećeš ni tamo preko brda.

 

Zaboravi na cilj.

 

Opusti se i uživaj u putu.

 

Traži pomoć psihoterapeuta ili kouča.

 

Nemoj da dozvoliš da se tuđe priče vrte kao pokvarene ploče u pozadini tvog uma.

 

Ti biraš svoju priču i učini da to bude prokleto dobra priča na koju ćeš biti ponosna jednog dana!

 

IMAŠ IZBOR

 

Imamo IZBOR da danas donesemo odluku ko ŽELIMO da budemo i da odemo u glavi u budućnost da odlučimo kako će to izgledati.

Imamo izbor da promenimo uverenja koja nam više na služe.

Imamo izbor da se okružimo ljudima koji nas podržavaju, jer su prvo podržali sebe.

Imamo izbor da revidiramo granice, kažemo ne svemu što ne vodi ka našem većem da.

Imamo izbor da promenimo stan, grad, posao, državu, boju kose, garderober, a da ne tražimo dozvolu od ikoga.

 

Naše samopouzdanje dolazi iz jasnih granica koje imamo i zdravog okruženja u kome boravimo.

 

Ako smo stalno okruženi ciničnim, pasivnim, ljutim, nesrećnim ljudima, žrtvama, ogovaračima, treba nam konjska snaga da ne dozvolimo da njihova energija utiče na nas.

 

Pitanje je zašto bismo trošili energiju na to kad možemo da je sačuvamo za ono što je nama stvarno bitno.

 

PRAKTIČNI SAVETI

 

·        Istraži modele ponašanja ljudi čije ti se ponašanje ili razmišljanje sviđa. Nađi nekoga čija ti se karijera sviđa, ili stil, govor tela, glas ili postura. Obrati pažnju kako se ti ljudi ponašaju, misle i nose kroz izazove koje im život servira.

·        Reši se smeća iz svog okruženja. Sve što ne nosiš mora da ide. Ako ti zatreba opet, kupićeš novo ili ćeš pozajmiti. Ako ti nije trebalo godinu dana, teško da će opet. Sve što ne bi izabrala danas možda i ne pripada više tvom životu. Pusti ga da ide dalje svojim putem. Bilo da je uređaj, posao, odevna kombinacija ili odnos sa osobom koja ti više ne prija i sa kojom nemaš o čemu da razgovaraš. Stvari koje imamo a ne koristimo jedu nam energiju. Nije nebitno. Zašto? Jer zaslužuješ bolje od toga.

·        Popiši sve etikete koje su ti drugi lepili tokom života. Podseti sebe da više nisi dete. Imaš izbor koje etikete zadržavaš, a koje bacaš. To što ti ceo život govore da si kilav, bez samopouzdanja, nesiguran, mutav nema veze s tobom. Ima veze s njima. Imaće veze s tobom samo ako ti svesno ili nesvesno izabereš da ima. Nađi stvari koje rade ljudi koji su obrnuto od toga i dokaži sebi da možeš da budeš ko god izabereš. Ako ti treba podrška na tom putu plati psihoterapeuta ili kouča.

·        Nećeš nikada otkriti svoju svrhu niti će pasti s neba. Ti je zapravo biraš. Ti odlučuješ ko želiš da budeš i kome želiš da služiš. Ti biraš svoj identitet. Ja sam osoba koja X. Šta je tvoje X? Evo nekih mojih uverenja o sebi: Ja sam svoja najsigurnija investicija. Što manje radim to više zarađujem. Klijenti me bukvalno plaćaju da budem najbolja i najzdravija verzija sebe kako bih bolje služila njima sa tog mesta. Pozajmi ih ili kreiraj svoja!

·        Počni da meriš rezultate koje kreiraš u svom životu, a ne uloženo vreme. Reši se korporacijskog majndseta. Tvoj život više ne može da čeka. To što si rentirala svoje vreme od 9 do 17 časova šefu ili firmi ne znači da su to njihovi sati. To je tvoj život. Kreni da pratiš rezultate koje kreiraš a ne da brojiš sate do svog odlaska kući.

·        Kreirani neuspeh ne znači da si ti neuspeh. To je samo povratna informacija o nečemu, a ne znak da staneš. Preuzmi uvek 100% odgovornosti za posledice svake akcije koju sprovedeš. Prestani da se ponašaš kao dete i svaljuješ krivicu na druge. Odgovornost je uvek tvoja.

·        Uvek biraj da budeš tamo gde si najlabija karika. Nemoj da kriješ svoje slabosti, izloži ih ruglu i radi na njima. Ako nisi voljna da ti se drugi koji nemaju ono što ti želiš smeju i da te vređaju, nećeš uspeti. Nađi priču o tome kako je Švarceneger napucao svoje noge u teretani, koje su mu bile najslabija karika. Ne tako što ih je doživotno krio u trenerci, nego tako što je namerno krenuo da nosi šorts i trpi prozivke dok je radio na identitetu nekoga ko ima noge snažne koliko je bio snažan i njegov gornji deo tela.

·        Ko postaješ na putu ka svom cilju? Ponašaj se kao ta osoba danas.

·        Svake nedelje pogledaj svoj Google kalendar i zapitaj se DA LI JA BIRAM OVAJ ŽIVOT? Da li me ova nedelja vodi tamo gde sam pošla?

·        Ti postaješ ono čemu govoriš da! Nikada ne zaboravi to. Postavi nameru ujutru za svaki dan i prati izbore koje donosiš i koliko se uklapaju u nameru za taj dan.

·        Ponašaj se kao uspešna osoba a ne kao luzer i bićeš uspešna osoba. Zvuči lako, ali većini nije tako 🙂

·        Šta te puni? Šta vrednuješ? Šta te crpi? Ko te inspiriše i zašto? Nađi uzore po oblastima. Čemu sve daješ moć i gde ti curi energija? Preseci to u korenu.

·        Nađi dokazni materijal kada si sanjala o nečemu što je delovalo nemoguće pa si opet uspela. Šta bi tvoja tinejdž-verzija tebe rekla da te vidi danas? Kako si porasla u poslednjih godinu dana? Šta danas imaš, a nekada si samo želela?

Uživaj u pisanju dnevnika 🙂